На главную


Круг Евангельских чтений
СЕДМИЦА 3-Я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ
Составил священник Иоанн Малинин
Греческий текст диакон Сергий Богомолов.
Общая редакция свщ. Сергей Кирьянов.


Скачать весь Апракос: русс., ц-сл. и греч. (812kb).
Скачать весь Апракос: русс. и ц-сл. (656kb).

Возможно Вам понадобятся шрифты:
шрифт 1 (84кб)
Полный набор шрифтов для чтения греческих и церк-славян. текстов шрифты 2 (7,4мб)

СЕДМИЦА 3-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ, ПОНЕДЕЛЬНИК

Рим., 94 зач., VII.1-13

7.1 Братия, говорю знающим закон, - что закон имеет власть над человеком, пока он жив. 2 Замужняя женщина привязана законом к живому мужу; а если умрет муж, она освобождается от закона замужества. 3 Посему, если при живом муже выйдет за другого, называется прелюбодейцею; если же умрет муж, она свободна от закона и не будет прелюбодейцею, выйдя за другого мужа. 4 Так и вы, братия мои, умерли для закона Телом Христовым, чтобы принадлежать другому, Воскресшему из мертвых, да приносим плод Богу. 5 Ибо, когда мы жили по плоти, тогда страсти греховные, обнаруживаемые законом, действовали в членах наших, чтобы приносить плод смерти; 6 но ныне, умерши для закона, которым были связаны, мы освободились от него, чтобы нам служить Богу в обновлении духа, а не по ветхой букве. 7 Что же скажем? Неужели от закона грех? Никак. Но я не иначе узнал грех, как посредством закона. Ибо я не понимал бы и пожелания, если бы закон не говорил: “не пожелай” (Исход. 20,17). 8 Но грех, взяв повод от заповеди, произвел во мне всякое пожелание: ибо без закона грех мертв. 9 Я жил некогда без закона; но когда пришла заповедь, то грех ожил, 10 а я умер; и таким образом заповедь, данная для жизни, послужила мне к смерти, 11 потому что грех, взяв повод от заповеди, обольстил меня и умертвил ею. 12 Посему закон свят, и заповедь свята и праведна и добра. 13 Итак, неужели доброе сделалось во мне смертоносным? Никак; но грех, оказывающийся грехом потому, что посредством доброго причиняет мне смерть, так что грех становится крайне грешен посредством заповеди.

 

 

(За? §д.) Брaтіе, вёдущымъ зак0нъ глаг0лю: ћкw зак0нъ њбладaетъ над8 человёкомъ, во є3ли1ко врeмz живeтъ; И$бо мужaтаz женA жи1ву мyжу привsзана є4сть зак0номъ: ѓще ли же ќмретъ мyжъ є3S, разрэши1тсz t зак0на мyжескагw. Тёмже u5бо, жи1ву сyщу мyжу, прелюбодёйца бывaетъ, ѓще бyдетъ мyжеви и3н0му: ѓще ли ќмретъ мyжъ є3S, своб0дна є4сть t зак0на, не бhти є4й прелюбодёйцэ, бhвшей мyжу и3н0му. Тёмже, брaтіе мо‰, и3 вы2 ўмр0сте зак0ну тёломъ хrт0вымъ, во є4же бhти вaмъ и3н0му, востaвшему и3з8 мeртвыхъ, да пл0дъ принесeмъ бGови. Е#гдa бо бёхомъ во пл0ти, стр†сти грэхHвныz, ±же зак0номъ, дёйствоваху во ќдэхъ нaшихъ, во є4же пл0дъ твори1ти смeрти: нн7э же ўпраздни1хомсz t зак0на, ўмeрше, и4мже держи1ми бёхомъ, ћкw раб0тати нaмъ (бGови) во њбновлeніи дyха, ґ не въ вeтхости пи1смене. Что2 u5бо речeмъ; зак0нъ ли грёхъ; Да не бyдетъ: но грэхA не знaхъ, т0чію зак0номъ: п0хоти же не вёдахъ, ѓще не бы2 зак0нъ глаг0лалъ: не пох0щеши. Винy же пріeмъ грёхъ зaповэдію, содёла во мнЁ всsку п0хоть: без8 зак0на бо грёхъ мeртвъ є4сть. Ѓзъ же живsхъ кромЁ зак0на и3ногдA: пришeдшей же зaповэди, грёхъ ќбw њживE, ѓзъ же ўмр0хъ: и3 њбрётесz ми2 зaповэдь, ћже въ жив0тъ, сіS въ смeрть, грёхъ бо винY пріeмъ зaповэдію, прельсти1 мz, и3 т0ю ўмертви1 мz. Тёмже u5бо зак0нъ с™ъ, и3 зaповэдь с™а и3 првdна и3 бlгA. Бlг0е ли u5бо бhсть мнЁ смeрть; Да не бyдетъ: но грёхъ, да kви1тсz грёхъ, бlги1мъ ми2 содэвaz смeрть, да бyдетъ по премн0гу грёшенъ грёхъ зaповэдію.

 

 

 

1 Ἢ ἀγνοεῖτε, ἀδελφοί· γινώσκουσι γὰρ νόμον λαλῶ· ὅτι ὁ νόμος κυριεύει τοῦ ἀνθρώπου ἐφ' ὅσον χρόνον ζῇ; 2 ἡ γὰρ ὕπανδρος γυνὴ τῷ ζῶντι ἀνδρὶ δέδεται νόμῳ· ἐὰν δὲ ἀποθάνῃ ὁ ἀνήρ, κατήργηται ἀπὸ τοῦ νόμου τοῦ ἀνδρός. 3 ἄρα οὖν ζῶντος τοῦ ἀνδρὸς μοιχαλὶς χρηματίσει ἐὰν γένηται ἀνδρὶ ἑτέρῳ· ἐὰν δὲ ἀποθάνῃ ὁ ἀνήρ, ἐλευθέρα ἐστὶν ἀπὸ τοῦ νόμου, τοῦ μὴ εἶναι αὐτὴν μοιχαλίδα γενομένην ἀνδρὶ ἑτέρῳ· 4 ὥστε, ἀδελφοί μου, καὶ ὑμεῖς ἐθανατώθητε τῷ νόμῳ διὰ τοῦ σώματος τοῦ Χριστοῦ εἰς τὸ γενέσθαι ὑμᾶς ἑτέρῳ, τῷ ἐκ νεκρῶν ἐγερθέντι, ἵνα καρποφορήσωμεν τῷ Θεῷ. 5 ὅτε γὰρ ἦμεν ἐν τῇ σαρκί, τὰ παθήματα τῶν ἁμαρτιῶν τὰ διὰ τοῦ νόμου ἐνηργεῖτο ἐν τοῖς μέλεσιν ἡμῶν εἰς τὸ καρποφορῆσαι τῷ θανάτῳ· 6 νυνὶ δὲ κατηργήθημεν ἀπὸ τοῦ νόμου, ἀποθανόντες ἐν ᾧ κατειχόμεθα, ὥστε δουλεύειν ἡμᾶς ἐν καινότητι πνεύματος καὶ οὐ παλαιότητι γράμματος. 7 Τί οὖν ἐροῦμεν; ὁ νόμος ἁμαρτία; μὴ γένοιτο· ἀλλὰ τὴν ἁμαρτίαν οὐκ ἔγνων εἰ μὴ διὰ νόμου· τήν τε γὰρ ἐπιθυμίαν οὐκ ᾔδειν εἰ μὴ ὁ νόμος ἔλεγεν, οὐκ ἐπιθυμήσεις· 8 ἀφορμὴν δὲ λαβοῦσα ἡ ἁμαρτία διὰ τῆς ἐντολῆς κατειργάσατο ἐν ἐμοὶ πᾶσαν ἐπιθυμίαν· χωρὶς γὰρ νόμου ἁμαρτία νεκρά. 9 Ἐγὼ δὲ ἔζων χωρὶς νόμου ποτέ· ἐλθούσης δὲ τῆς ἐντολῆς ἡ ἁμαρτία ἀνέζησεν, 10 ἐγὼ δὲ ἀπέθανον, καὶ εὑρέθη μοι ἡ ἐντολὴ ἡ εἰς ζωὴν, αὕτη εἰς θάνατον· 11 ἡ γὰρ ἁμαρτία ἀφορμὴν λαβοῦσα διὰ τῆς ἐντολῆς ἐξηπάτησέ με καὶ δι' αὐτῆς ἀπέκτεινεν. 12 ὥστε ὁ μὲν νόμος ἅγιος, καὶ ἡ ἐντολὴ ἁγία καὶ δικαία καὶ ἀγαθή. 13 τὸ οὖν ἀγαθὸν ἐμοὶ γέγονε θάνατος; μὴ γένοιτο· ἀλλὰ ἡ ἁμαρτία, ἵνα φανῇ ἁμαρτία, διὰ τοῦ ἀγαθοῦ μοι κατεργαζομένη θάνατον, ἵνα γένηται καθ' ὑπερβολὴν ἁμαρτωλὸς ἡ ἁμαρτία διὰ τῆς ἐντολῆς.

СЕДМИЦА 3-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ, ПОНЕДЕЛЬНИК

Мф., 34 зач., IX.36-X.8

9.36 В то время, видя толпы народа, Иисус сжалился над ними, что они были изнурены и рассеяны, как овцы, не имеющие пастыря. 37 Тогда говорит ученикам Своим: жатвы много, а делателей мало; 38 итак, молите Господина жатвы, чтобы выслал делателей на жатву Свою. 10.1 И призвав двенадцать учеников Своих, Он дал им власть над нечистыми духами, чтобы изгонять их и врачевать всякую болезнь и всякую немощь. 2 Двенадцати же Апостолов имена суть сии: первый Симон, называемый Петром, и Андрей, брат его, Иаков Зеведеев и Иоанн, брат его, 3 Филипп и Варфоломей, Фома и Матфей мытарь, Иаков Алфеев и Леввей, прозванный Фаддеем, 4 Симон Кананит и Иуда Искариот, который и предал Его. 5 Сих двенадцать послал Иисус и заповедал им, говоря: на путь к язычникам не ходите и в город Самарянский не входите; 6 а идите наипаче к погибшим овцам дома Израилева. 7 Ходя же проповедуйте, что приблизилось Царство Небесное. 8 Больных исцеляйте, прокаженных очищайте, мертвых воскрешайте, бесов изгоняйте. Даром получили, даром давайте.

 

 

(За? lд.) Во врeмz џно, ви1дэвъ ї}съ нар0ды, млcрдова њ ни1хъ, ћкw бsху смzтeни и3 tвeржени, ћкw џвцы не и3мyщыz пaстырz. ТогдA гlа ўчн7кHмъ свои6мъ: жaтва ќбw мн0га, дёлателей же мaлw: моли1тесz u5бо гDи1ну жaтвы, ћкw да и3зведeтъ дёлатєли на жaтву свою2. И# призвA nбанaдесzть ўчн7ки2 сво‰, дадE и5мъ влaсть на дyсэхъ нечи1стыхъ, ћкw да и3зг0нzтъ и5хъ, и3 цэли1ти всsкъ недyгъ и3 всsку болёзнь. Дванaдесzтихъ же ґпcлwвъ и3менA сyть сі‰: пeрвый сjмwнъ, и4же нарицaетсz пeтръ, и3 ґндрeй брaтъ є3гw2: їaкwвъ зеведeевъ и3 їwaннъ брaтъ є3гw2: філjппъ и3 варfоломeй: fwмA и3 матfeй мытaрь: їaкwвъ ґлфeевъ и3 леввeй, нарэчeнный fаддeй: сjмwнъ кананjтъ и3 їyда їскаріHтскій, и4же и3 предадE є3го2. Сі‰ nбанaдесzть послA ї}съ, заповёда и5мъ, гlz: на пyть kзы6къ не и3ди1те и3 во грaдъ самарsнскій не вни1дите: и3ди1те же пaче ко nвцaмъ поги1бшымъ д0му ї}лева: ходsще же проповёдуйте, глаг0люще, ћкw прибли1жисz цrтвіе нбcное: болsщыz и3сцэлsйте, прокажє1нныz њчищaйте, мє1ртвыz воскрешaйте, бёсы и3згонsйте: тyне пріsсте, тyне дади1те.

 

 

 

36 Ἰδὼν δὲ τοὺς ὄχλους ἐσπλαγχνίσθη περὶ αὐτῶν ὅτι ἦσαν ἐκλελυμένοι καὶ ἐρριμμένοι ὡς πρόβατα μὴ ἔχοντα ποιμένα. 37 τότε λέγει τοῖς μαθηταῖς αὐτοῦ· Ὁ μὲν θερισμὸς πολύς, οἱ δὲ ἐργάται ὀλίγοι· 38 δεήθητε οὖν τοῦ κυρίου τοῦ θερισμοῦ ὅπως ἐκβάλῃ ἐργάτας εἰς τὸν θερισμὸν αὐτοῦ.

10. 1 Καὶ προσκαλεσάμενος τοὺς δώδεκα μαθητὰς αὐτοῦ ἔδωκεν αὐτοῖς ἐξουσίαν πνευμάτων ἀκαθάρτων ὥστε ἐκβάλλειν αὐτὰ καὶ θεραπεύειν πᾶσαν νόσον καὶ πᾶσαν μαλακίαν. 2 Τῶν δὲ δώδεκα ἀποστόλων τὰ ὀνόματά ἐισι ταῦτα· πρῶτος Σίμων ὁ λεγόμενος Πέτρος καὶ Ἀνδρέας ὁ ἀδελφὸς αὐτοῦ, Ἰάκωβος ὁ τοῦ Ζεβεδαίου καὶ Ἰωάννης ὁ ἀδελφὸς αὐτοῦ, 3 Φίλιππος καὶ Βαρθολομαῖος, Θωμᾶς καὶ Ματθαῖος ὁ τελώνης, Ἰάκωβος ὁ τοῦ Ἁλφαίου καὶ Λεββαῖος ὁ ἐπικληθεὶς Θαδδαῖος, 4 Σίμων ὁ Κανανίτης καὶ Ἰούδας ὁ Ἰσκαριώτης ὁ καὶ παραδοὺς αὐτόν. 5 Τούτους τοὺς δώδεκα ἀπέστειλεν ὁ Ἰησοῦς παραγγείλας αὐτοῖς λέγων· Εἰς ὁδὸν ἐθνῶν μὴ ἀπέλθητε, καὶ εἰς πόλιν Σαμαριτῶν μὴ εἰσέλθητε· 6 πορεύεσθε δὲ μᾶλλον πρὸς τὰ πρόβατα τὰ ἀπολωλότα οἴκου Ἰσραήλ. 7 πορευόμενοι δὲ κηρύσσετε λέγοντες ὅτι Ἤγγικεν ἡ βασιλεία τῶν οὐρανῶν. 8 ἀσθενοῦντας θεραπεύετε, λεπροὺς καθαρίζετε, νεκροὺς ἐγείρετε, δαιμόνια ἐκβάλλετε· δωρεὰν ἐλάβετε, δωρεὰν δότε.

СЕДМИЦА 3-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ, ВТОРНИК

Рим., 95 зач., VII.14-VIII.2

7.14 Братия, мы знаем, что закон духовен, а я плотян, продан греху. 15 Ибо не понимаю, что делаю: потому что не то делаю, что хочу, а что ненавижу, то  делаю. 16 Если же делаю то, чего не хочу, то соглашаюсь с законом, что он добр, 17 а потому уже не я делаю то, но живущий во мне грех. 18 Ибо знаю, что живет во мне, то есть в плоти моей, доброе; потому что желание добра есть во мне, но чтобы сделать оное, того не нахожу. 19 Доброго, которого хочу, не делаю, а злое, которого не хочу, делаю. 20 Если же делаю то, чего не хочу: уже не я делаю то, но живущий во мне грех. 21 Итак, я нахожу закон, что когда хочу делать доброе, прилежит мне злое. 22 Ибо по внутреннему человеку нахожу удовольствие в законе Божием; 23 но в членах моих вижу иной закон, противоборствующий закону ума моего и делающий меня пленником закона греховного, находящегося в членах моих. 24 Бедный я человек! кто избавит меня от сего тела смерти? 25 Благодарю Бога моего Иисусом Христом, Господом нашим. Итак, тот же самый я умом моим служу закону Божию, а плотию закону греха. 8.1 Итак, нет ныне никакого осуждения тем, которые во Христе Иисусе живут не по плоти, но по духу, 2 потому что закон духа жизни во Христе Иисусе освободил меня от закона греха и смерти.

 

 

(За? §є.) Брaтіе, вёмы, ћкw зак0нъ дух0венъ є4сть: ѓзъ же пл0тzнъ є4смь, пр0данъ под8 грёхъ. Е$же бо содэвaю, не разумёю: не є4же бо хощY, сіE творю2, но є4же ненaвижду, то2 содёловаю. Ѓще ли, є4же не хощY, сіE творю2, хвалю2 зак0нъ ћкw д0бръ, нн7э же не ктомY ѓзъ сіE содэвaю, но живhй во мнЁ грёхъ. Вёмъ бо, ћкw не живeтъ во мнЁ, си1рэчь во пл0ти моeй, д0брое: є4же бо хотёти прилежи1тъ ми2, ґ є4же содёzти д0брое, не њбрэтaю. Не є4же бо хощY д0брое, творю2, но є4же не хощY ѕл0е, сіE содэвaю. Ѓще ли, є4же не хощY ѓзъ, сіE творю2, ўжE не ѓзъ сіE творю2, но живhй во мнЁ грёхъ. Њбрэтaю u5бо зак0нъ, хотsщу ми2 твори1ти д0брое, ћкw мнЁ ѕл0е прилежи1тъ. Соуслаждaюсz бо зак0ну б9ію по внyтреннему человёку: ви1жду же и4нъ зак0нъ во ќдэхъ мои1хъ, проти1ву вою1ющь зак0ну ўмA моегw2 и3 плэнsющь мS зак0номъ грэх0внымъ, сyщимъ во ќдэхъ мои1хъ. Њкаsненъ ѓзъ человёкъ: кт0 мz и3збaвитъ t тёла смeрти сеS; Благодарю2 бGа моего2 ї}съ хrт0мъ гDемъ нaшимъ. Тёмже u5бо сaмъ ѓзъ ўм0мъ мои1мъ раб0таю зак0ну б9ію, пл0тію же зак0ну грэх0вному. Ни є3ди1но u5бо нн7э њсуждeніе сyщымъ њ хrтЁ ї}сэ, не по пл0ти ходsщымъ, но по дyху: зак0нъ бо дyха жи1зни њ хrтЁ ї}сэ свободи1лъ мS є4сть t зак0на грэх0внагw и3 смeрти.

 

 

 

14 Οἴδαμεν γὰρ ὅτι ὁ νόμος πνευματικός ἐστιν· ἐγὼ δὲ σαρκικός εἰμι, πεπραμένος ὑπὸ τὴν ἁμαρτίαν. 15 ὃ γὰρ κατεργάζομαι οὐ γινώσκω· οὐ γὰρ ὃ θέλω τοῦτο πράσσω, ἀλλ' ὃ μισῶ τοῦτο ποιῶ. 16 εἰ δὲ ὃ οὐ θέλω τοῦτο ποιῶ, σύμφημι τῷ νόμῳ ὅτι καλός. 17 νυνὶ δὲ οὐκέτι ἐγὼ κατεργάζομαι αὐτὸ, ἀλλ' ἡ οἰκοῦσα ἐν ἐμοὶ ἁμαρτία. 18 οἶδα γὰρ ὅτι οὐκ οἰκεῖ ἐν ἐμοί, τοῦτ' ἔστιν ἐν τῇ σαρκί μου, ἀγαθόν· τὸ γὰρ θέλειν παράκειταί μοι, τὸ δὲ κατεργάζεσθαι τὸ καλὸν οὐχ εὑρίσκω· 19 οὐ γὰρ ὃ θέλω ποιῶ ἀγαθόν, ἀλλ' ὃ οὐ θέλω κακὸν τοῦτο πράσσω. 20 εἰ δὲ ὃ οὐ θέλω ἐγὼ τοῦτο ποιῶ, οὐκέτι ἐγὼ κατεργάζομαι αὐτὸ, ἀλλ' ἡ οἰκοῦσα ἐν ἐμοὶ ἁμαρτία. 21 εὑρίσκω ἄρα τὸν νόμον τῷ θέλοντι ἐμοὶ ποιεῖν τὸ καλὸν, ὅτι ἐμοὶ τὸ κακὸν παράκειται· 22 συνήδομαι γὰρ τῷ νόμῳ τοῦ Θεοῦ κατὰ τὸν ἔσω ἄνθρωπον, 23 βλέπω δὲ ἕτερον νόμον ἐν τοῖς μέλεσί μου ἀντιστρατευόμενον τῷ νόμῳ τοῦ νοός μου καὶ αἰχμαλωτίζοντά με ἐν τῷ νόμῳ τῆς ἁμαρτίας τῷ ὄντι ἐν τοῖς μέλεσί μου. 24 Ταλαίπωρος ἐγὼ ἄνθρωπος! τίς με ῥύσεται ἐκ τοῦ σώματος τοῦ θανάτου τούτου; 25 εὐχαριστῶ τῷ Θεῷ διὰ Ἰησοῦ Χριστοῦ τοῦ Κυρίου ἡμῶν. ἄρα οὖν αὐτὸς ἐγὼ τῷ μὲν νοῒ δουλεύω νόμῳ Θεοῦ, τῇ δὲ σαρκὶ νόμῳ ἁμαρτίας.
8.1 Οὐδὲν ἄρα νῦν κατάκριμα τοῖς ἐν Χριστῷ Ἰησοῦ μὴ κατὰ σάρκα περιπατοῦσιν, ἀλλὰ κατὰ πνεῦμα. 2 ὁ γὰρ νόμος τοῦ πνεύματος τῆς ζωῆς ἐν Χριστῷ Ἰησοῦ ἠλευθέρωσέ με ἀπὸ τοῦ νόμου τῆς ἁμαρτίας καὶ τοῦ θανάτου.

СЕДМИЦА 3-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ, ВТОРНИК

Мф., 35 зач., X.9-15

10.9 Сказал Господь Своим ученикам: не берите с собою ни золота, ни серебра,ни меди в поясы свои, 10 ни сумы на дорогу, ни двух одежд, ни обуви, ни посоха. Ибо трудящийся достоин пропитания. 11 В какой бы город или селение ни вошли вы, наведывайтесь, кто в нем достоин, и там оставайтесь, пока не выйдете. 12 А входя в дом, приветствуйте его, говоря: «мир дому сему». 13 И если дом будет достоин, то мир ваш придет на него; если же не будет достоин, то мир ваш к вам возвратится. 14 А если кто не примет вас и не послушает слов ваших, то выходя из дома или из города того, оттрясите прах от ног ваших; 15 истинно говорю вам: отраднее будет земле Содомской и Гоморрской в день суда, нежели городу тому.

 

 

(За? lє.) РечE гDь свои6мъ ў§никHмъ: не стzжи1те злaта, ни сребрA, ни мёди при поzсёхъ вaшихъ, ни пи1ры въ пyть, ни двою2 ри6зу, ни сапHгъ, ни жезлA: дост0инъ бо є4сть дёлатель мзды2 своеS. Въ џньже ѓще (коли1ждо) грaдъ и3ли2 вeсь вни1дете, и3спытaйте, кто2 въ нeмъ дост0инъ є4сть, и3 тY пребyдите, д0ндеже и3зhдете: входsще же въ д0мъ цэлyйте є3го2, глаг0люще: ми1ръ д0му семY: и3 ѓще ќбw бyдетъ д0мъ дост0инъ, пріи1детъ ми1ръ вaшъ нaнь: ѓще ли же не бyдетъ дост0инъ, ми1ръ вaшъ къ вaмъ возврати1тсz. И# и4же ѓще не пріи1метъ вaсъ, нижE послyшаетъ словeсъ вaшихъ, и3сходsще и3з8 д0му и3ли2 и3з8 грaда тогw2, tтрzси1те прaхъ н0гъ вaшихъ: ґми1нь гlю вaмъ: tрaднэе бyдетъ земли2 сод0мстэй и3 гом0ррстэй въ дeнь сyдный, нeже грaду томY.

 

 

 

9 Μὴ κτήσησθε χρυσὸν μηδὲ ἄργυρον μηδὲ χαλκὸν εἰς τὰς ζώνας ὑμῶν, 10 μὴ πήραν εἰς ὁδὸν μηδὲ δύο χιτῶνας μηδὲ ὑποδήματα μηδὲ ῥάβδον· ἄξιος γὰρ ἐστιν ὁ ἐργάτης τῆς τροφῆς αὐτοῦ. 11 εἰς ἣν δ' ἂν πόλιν ἢ κώμην εἰσέλθητε, ἐξετάσατε τίς ἐν αὐτῇ ἄξιός ἐστι· κἀκεῖ μείνατε ἕως ἂν ἐξέλθητε. 12 εἰσερχόμενοι δὲ εἰς τὴν οἰκίαν ἀσπάσασθε αὐτήν λέγοντες· εἰρήνη τῷ οἰκῳ τούτῳ. 13 καὶ ἐὰν μὲν ᾖ ἡ οἰκία ἀξία, ἐλέθτω ἡ εἰρήνη ὑμῶν ἐπ' αὐτήν· ἐὰν δὲ μὴ ᾖ ἀξία, ἡ εἰρήνη ὑμῶν πρὸς ὑμᾶς ἐπιστραφήτω. 14 καὶ ὃς ἐὰν μὴ δέξηται ὑμᾶς μηδὲ ἀκούσῃ τοὺς λόγους ὑμῶν, ἐξερχόμενοι ἔξω τῆς οἰκίας ἢ τῆς πόλεως ἐκείνης ἐκτινάξατε τὸν κονιορτὸν τῶν ποδῶν ὑμῶν. 15 ἀμὴν λέγω ὑμῖν, ἀνεκτότερον ἔσται γῇ Σοδόμων καὶ Γομόρρας ἐν ἡμέρᾳ κρίσεως ἢ τῇ πόλει ἐκείνῃ.

СЕДМИЦА 3-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ, СРЕДА

Рим., 96 зач., VIII.2-13

8.2 Братия, закон духа жизни во Христе Иисусе освободил меня от закона греха и смерти. 3 Как закон, ослабленный плотию, был бессилен, то Бог послал Сына Своего в подобии плоти греховной в жертву за грех и осудил грех во плоти, 4 чтобы оправдание закона исполнилось в нас, живущих не по плоти, но по духу. 5 Ибо живущие по плоти о плотском помышляют, а живущие по духу - о духовном. 6 Помышления плотские суть смерть, а помышления духовные - жизнь и мир: 7 потому что плотские помышления суть вражда против Бога; ибо закону Божию не покоряются, да и не могут. 8 Посему живущие по плоти Богу угодить не могут. 9 Но вы не по плоти живете, а по духу, если только Дух Божий живет в вас. Если же кто Духа Христова не имеет, тот и не Его. 10 А если Христос в вас, то тело мертво для греха, но дух жив для праведности. 11 Если же Дух Того, Кто воскресил из мертвых Иисуса, живет в вас, то Воскресивший Христа из мертвых оживит и ваши смертные тела Духом Своим, живущим в вас. 12 Итак, братия, мы не должники плоти, чтобы жить по плоти; 13 ибо если живете по плоти, то умрете, а если духом умерщвляете дела плотские, то живы будете.

 

 

(За? §ѕ.) Брaтіе, зак0нъ дyха жи1зни њ хrтЁ ї}сэ свободи1лъ мS є4сть t зак0на грэх0внагw и3 смeрти. Немощн0е бо зак0на, въ нeмже немоществовaше пл0тію, бGъ сн7а своего2 послA въ под0біи пл0ти грэхA, и3 њ грэсЁ њсуди2 грёхъ во пл0ти, да њправдaніе зак0на и3сп0лнитсz въ нaсъ, не по пл0ти ходsщихъ, но по дyху. Сyщіи бо по пл0ти плотск†z мyдрствуютъ: ґ и5же по дyху, духHвнаz. Мудровaніе бо плотск0е смeрть є4сть, ґ мудровaніе дух0вное жив0тъ и3 ми1ръ, занE мудровaніе плотск0е враждA на бGа: зак0ну бо б9ію не покарsетсz, нижe бо м0жетъ. Сyщіи же во пл0ти бGу ўгоди1ти не м0гутъ. Вh же нёсте во пл0ти, но въ дyсэ, понeже д¦ъ б9ій живeтъ въ вaсъ. Ѓще же кто2 д¦а хrт0ва не и3мaть, сeй нёсть є3гHвъ. Ѓще же хrт0съ въ вaсъ, пл0ть ќбw мертвA грэхA рaди, дyхъ же живeтъ прaвды рaди. Ѓще ли же д¦ъ воскRси1вшагw ї}са t мeртвыхъ живeтъ въ вaсъ, воздви1гій хrтA и3з8 мeртвыхъ њживотвори1тъ и3 мeртвєннаz тэлесA вaша, живyщимъ д¦омъ є3гw2 въ вaсъ. Тёмже u5бо, брaтіе, должни2 є4смы не пл0ти, є4же по пл0ти жи1ти. Ѓще бо по пл0ти живeте, и4мате ўмрeти, ѓще ли дyхомъ дэsніz пл0тскаz ўмерщвлsете, жи1ви бyдете:

 

 

 

2 ὁ γὰρ νόμος τοῦ πνεύματος τῆς ζωῆς ἐν Χριστῷ Ἰησοῦ ἠλευθέρωσέ με ἀπὸ τοῦ νόμου τῆς ἁμαρτίας καὶ τοῦ θανάτου. 3 τὸ γὰρ ἀδύνατον τοῦ νόμου, ἐν ᾧ ἠσθένει διὰ τῆς σαρκός, ὁ Θεὸς τὸν ἑαυτοῦ υἱὸν πέμψας ἐν ὁμοιώματι σαρκὸς ἁμαρτίας καὶ περὶ ἁμαρτίας, κατέκρινε τὴν ἁμαρτίαν ἐν τῇ σαρκί, 4 ἵνα τὸ δικαίωμα τοῦ νόμου πληρωθῇ ἐν ἡμῖν τοῖς μὴ κατὰ σάρκα περιπατοῦσιν, ἀλλὰ κατὰ πνεῦμα. 5 οἱ γὰρ κατὰ σάρκα ὄντες τὰ τῆς σαρκὸς φρονοῦσιν, οἱ δὲ κατὰ πνεῦμα τὰ τοῦ πνεύ­ματος. 6 τὸ γὰρ φρόνημα τῆς σαρκὸς θάνατος, τὸ δὲ φρόνημα τοῦ πνεύματος ζωὴ καὶ εἰρήνη· διότι τὸ φρόνημα τῆς σαρκὸς ἔχθρα εἰς Θεόν· 7 τῷ γὰρ νόμῳ τοῦ Θεοῦ οὐχ ὑποτάσσεται· οὐδὲ γὰρ δύναται· 8 οἱ δὲ ἐν σαρκὶ ὄντες Θεῷ ἀρέσαι οὐ δύνανται. 9 ὑμεῖς δὲ οὐκ ἐστὲ ἐν σαρκὶ, ἀλλ' ἐν πνεύματι, εἴπερ Πνεῦμα Θεοῦ οἰκεῖ ἐν ὑμῖν· εἰ δέ τις Πνεῦμα Χριστοῦ οὐκ ἔχει, οὗτος οὐκ ἔστιν αὐτοῦ. 10 εἰ δὲ Χριστὸς ἐν ὑμῖν, τὸ μὲν σῶμα νεκρὸν δι' ἁμαρτίαν, τὸ δὲ πνεῦμα ζωὴ διὰ δικαιοσύνην. 11 εἰ δὲ τὸ Πνεῦμα τοῦ ἐγείραντος τὸν Ἰησοῦν ἐκ νεκρῶν οἰκεῖ ἐν ὑμῖν, ὁ ἐγείρας τὸν Χριστὸν ἐκ νεκρῶν ζῳοποιή­σει καὶ τὰ θνητὰ σώματα ὑμῶν διὰ τὸ ἐνοικοῦν αὐτοῦ Πνεύμα ἐν ὑμῖν. 12 Ἄρα οὖν, ἀδελφοί, ὀφειλέται ἐσμέν, οὐ τῇ σαρκὶ τοῦ κατὰ σάρκα ζῆν· 13 εἰ γὰρ κατὰ σάρκα ζῆτε, μέλλετε ἀποθνῄσκειν· εἰ δὲ Πνεύματι τὰς πράξεις τοῦ σώματος θανατοῦτε ζήσεσθε.

СЕДМИЦА 3-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ, СРЕДА

Мф., 36 зач., X.16-22

10.16 Сказал Господь Своим ученикам: вот, Я посылаю вас, как овец среди волков: итак, будьте мудры, как змии, и просты, как голуби. 17 Остерегайтесь же людей: ибо они будут отдавать вас в судилище, и в синагогах своих будут бить вас. 18 И поведут вас к правителям и царям за Меня, для свидетельства перед ними и язычниками. 19 Когда же будут предавать вас, не заботьтесь, как или что сказать: ибо в тот час дано будет вам, что сказать. 20 Ибо не вы будете говорить, но Дух Отца вашего будет говорить в вас. 21 Предаст же брат брата на смерть и отец сына и восстанут дети на родителей и умертвят их. 22 И будете ненавидимы всеми за имя Мое; претерпевший же до конца спасется.

 

 

(За? lѕ.) РечE гDь свои6мъ ў§никHмъ: сE, ѓзъ посылaю вaсъ ћкw џвцы посредЁ волкHвъ: бyдите u5бо мyдри ћкw ѕмі‰, и3 цёли ћкw г0лубіе. Внемли1те же t человBкъ: предадsтъ бо вы2 на с0нмы, и3 на соб0рищихъ и4хъ бію1тъ вaсъ, и3 пред8 влады6ки же и3 цари6 ведeни бyдете менє2 рaди, во свидётелство и5мъ и3 kзhкwмъ. Е#гдa же предаю1тъ вы2, не пецhтесz, кaкw и3ли2 что2 возглаг0лете: дaстбосz вaмъ въ т0й чaсъ, что2 возглаг0лете: не вh бо бyдете глаг0лющіи, но д¦ъ nц7A вaшегw гlzй въ вaсъ. Предaстъ же брaтъ брaта на смeрть, и3 nтeцъ чaдо: и3 востaнутъ ч†да на роди1тєли и3 ўбію1тъ и5хъ: и3 бyдете ненави1дими всёми и4мене моегw2 рaди: претерпёвый же до концA, т0й сп7сeнъ бyдетъ.

 

 

 

16 Ἰδοὺ ἐγὼ ἀποστέλλω ὑμᾶς ὡς πρόβατα ἐν μέσῳ λύκων· γίνεσθε οὖν φρόνιμοι ὡς οἱ ὄφεις καὶ ἀκέραιοι ὡς αἱ περιστεραί. 17 προσέχετε δὲ ἀπὸ τῶν ἀνθρώπων· παραδώσουσι γὰρ ὑμᾶς εἰς συνέδρια, καὶ ἐν ταῖς συναγωγαῖς αὐτῶν μαστιγώσουσιν ὑμᾶς· 18 καὶ ἐπὶ ἡγεμόνας δὲ καὶ βασιλεῖς ἀχθήσεσθε ἕνεκεν ἐμοῦ εἰς μαρτύριον αὐτοῖς καὶ τοῖς ἔθνεσιν. 19 ὅταν δὲ παραδῶσωσιν ὑμᾶς, μὴ μεριμνήσητε πῶς ἢ τί λαλήσητε· δοθήσεται γὰρ ὑμῖν ἐν ἐκείνῃ τῇ ὥρᾳ τί λαλήσητε· 20 οὐ γὰρ ὑμεῖς ἐστε οἱ λαλοῦντες ἀλλὰ τὸ Πνεῦμα τοῦ πατρὸς ὑμῶν τὸ λαλοῦν ἐν ὑμῖν. 21 παραδώσει δὲ ἀδελφὸς ἀδελφὸν εἰς θάνατον καὶ πατὴρ τέκνον, καὶ ἐπαναστήσονται τέκνα ἐπὶ γονεῖς καὶ θανατώσουσιν αὐτούς· 22 καὶ ἔσεσθε μισούμενοι ὑπὸ πάντων διὰ τὸ ὄνομά μου· ὁ δὲ ὑπομείνας εἰς τέλος οὗτος σωθήσεται.

СЕДМИЦА 3-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ, ЧЕТВЕРГ

Рим., 98 зач., VIII.22-27

8.22 Братия,знаем, что вся тварь совокупно стенает и мучится доныне; 23 и не только она, но и мы сами, имея начаток Духа, и мы в себе стенаем, ожидая усыновления, искупления тела нашего. 24 Ибо мы спасены в надежде. Надежда же, когда видит, не есть надежда: ибо если кто видит, то чего ему и надеяться? 25 Но когда надеемся того, чего не видим, тогда ожидаем в терпении. 26 Также и Дух подкрепляет нас в немощах наших, ибо мы не знаем, о чем молиться, как должно, но Сам Дух ходатайствует за нас воздыханиями неизреченными. 27 Испытующий же сердца знает, какая мысль у Духа, потому что Он ходатайствует за святых по воле Божией.

 

 

(За? §и.) Брaтіе, вёмы, ћкw всS твaрь съ нaми совоздыхaетъ и3 сболёзнуетъ дaже донн7э: не т0чію же, но и3 сaми начaтокъ д¦а и3мyще, и3 мы2 сaми въ себЁ воздыхaемъ, всн7овлeніz чaюще, и3збавлeніz тёлу нaшему. Ўповaніемъ бо спас0хомсz. Ўповaніе же ви1димое, нёсть ўповaніе: є4же бо ви1дитъ кто2, что2 и3 ўповaетъ; Ѓще ли, є3гHже не ви1димъ, надёемсz, терпёніемъ ждeмъ. Си1це же и3 д¦ъ спос0бствуетъ нaмъ въ нeмощехъ нaшихъ: њ чeсомъ бо пом0лимсz, ћкоже подобaетъ, не вёмы, но сaмъ д¦ъ ходaтайствуетъ њ нaсъ воздых†ніи неизглаг0ланными. И#спытazй же сердцA вёсть, что2 є4сть мудровaніе д¦а, ћкw по бGу приповёдуетъ* њ с™hхъ.

* ходaтайствуетъ

 

 

 

22 οἴδαμεν γὰρ ὅτι πᾶσα ἡ κτίσις συστενάζει καὶ συνωδίνει ἄχρι τοῦ νῦν· 23 οὐ μόνον δέ, ἀλλὰ καὶ αὐτοὶ τὴν ἀπαρχὴν τοῦ Πνεύματος ἔχοντες καὶ ἡμεῖς αὐτοὶ ἐν ἑαυτοῖς στενάζομεν υἱοθεσίαν ἀπεκδεχόμενοι, τὴν ἀπολύτρωσιν τοῦ σώματος ἡμῶν. 24 τῇ γὰρ ἐλπίδι ἐσώθημεν· ἐλπὶς δὲ βλεπομένη οὐκ ἔστιν ἐλπίς· ὃ γὰρ βλέπει τις, τί καὶ ἐλπίζει; 25 εἰ δὲ ὃ οὐ βλέπομεν ἐλπίζομεν, δι' ὑπομονῆς ἀπεκδεχόμεθα. 26 Ὡσαύτως δὲ καὶ τὸ Πνεῦμα συναντιλαμβάνεται ταῖς ἀσθενείαις ἡμῶν· τὸ γὰρ τί προσευξώμεθα καθ' ὃ δεῖ οὐκ οἴδαμεν, ἀλλ' αὐτὸ τὸ Πνεῦμα ὑπερεντυγχάνει ὑπὲρ ἡμῶν στεναγμοῖς ἀλαλήτοις· 27 ὁ δὲ ἐρευνῶν τὰς καρδίας οἶδε τί τὸ φρόνημα τοῦ Πνεύματος, ὅτι κατὰ Θεὸν ἐντυγχάνει ὑπὲρ ἁγίων.

СЕДМИЦА 3-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ, ЧЕТВЕРГ

Мф., 37 зач., 10, 23 –  31

10.23 Сказал Господь Своим ученикам: когда будут гнать вас в одном городе, бегите в другой. Ибо истинно говорю вам: не успеете обойти городов Израилевых, как приидет Сын Человеческий. 24 Ученик не выше учителя, и слуга не выше господина своего: 25 довольно для ученика, чтобы он был, как учитель его, и для слуги, чтобы он был, как господин его. Если хозяина дома назвали веельзевулом, не тем ли более домашних его? 26 Итак, не бойтесь их: ибо нет ничего сокровенного, что не открылось бы, и тайного, что не было бы узнано. 27 Что говорю вам в темноте, говорите при свете; и что на ухо слышите, проповедуйте на кровлях. 28 И не бойтесь убивающих тело, души же не могущих убить; а бойтесь более того, кто может и душу и тело погубить в геенне. 29 Не две ли малые птицы продаются за ассарий?* И ни одна из них не упадет на землю без воли Отца вашего. 30 У вас же и волосы на голове сочтены. 31 Не бойтесь же: вы лучше многих малых птиц.
________________
* Мелкая  монета.

 

 

(За? lз.) РечE гDь свои6мъ ў§никHмъ є3гдa г0нzтъ вы2 во грaдэ сeмъ, бёгайте въ другjй. Ґми1нь бо гlю вaмъ: не и4мате скончaти грaды ї}лєвы, д0ндеже пріи1детъ сн7ъ чlвёческій. Нёсть ўчени1къ над8 ўчи1телz (своего2), нижE рaбъ над8 господи1на своего2: довлёетъ ўченикY, да бyдетъ ћкw ўчи1тель є3гw2, и3 рaбъ ћкw госп0дь є3гw2. Ѓще господи1на д0му веельзевyла нарек0ша, кольми2 пaче дом†шніz є3гw2; Не ўб0йтесz u5бо и4хъ: ничт0же бо є4сть покровeно, є4же не tкрhетсz, и3 тaйно, є4же не ўвёдэно бyдетъ. Е$же гlю вaмъ во тмЁ, рцhте во свётэ: и3 є4же во ќшы слhшите, проповёдите на кр0вэхъ. И# не ўб0йтесz t ўбивaющихъ тёло, души1 же не могyщихъ ўби1ти: ўб0йтесz же пaче могyщагw и3 дyшу и3 тёло погуби1ти въ геeннэ. Не двё ли пти6цэ цэни1тэсz є3ди1ному ґссaрію; и3 ни є3ди1на t ни1хъ падeтъ на земли2 без8 nц7A вaшегw: вaмъ же и3 влaси главнjи вси2 и3зочтeни сyть: не ўб0йтесz u5бо: мн0зэхъ пти1цъ лyчши є3стE вы2.

 

 

 

23 ὅταν δὲ διώκωσιν ὑμᾶς ἐν τῇ πόλει ταύτῃ, φεύγετε εἰς τὴν ἄλλην· ἀμὴν γὰρ λέγω ὑμῖν, οὐ μὴ τελέσητε τὰς πόλεις τοῦ Ἰσραὴλ ἕως ἂν ἔλθῃ ὁ υἱὸς τοῦ ἀνθρώπου. 24 Οὐκ ἔστι μαθητὴς ὑπὲρ τὸν διδάσκαλον οὐδὲ δοῦλος ὑπὲρ τὸν κύριον αὐτοῦ. 25 ἀρκετὸν τῷ μαθητῇ ἵνα γένηται ὡς ὁ διδάσκαλος αὐτοῦ, καὶ ὁ δοῦλος ὡς ὁ κύριος αὐτοῦ. εἰ τὸν οἰκοδεσπότην Βεελζεβοὺλ ἐκάλεσαν, πόσῳ μᾶλλον τοὺς οἰκιακοὺς αὐτοῦ; 26 Μὴ οὖν φοβηθῆτε αὐτούς· οὐδὲν γάρ ἐστι κεκαλυμμένον ὃ οὐκ ἀποκαλυφθήσεται, καὶ κρυπτὸν ὃ οὐ γνωσθήσεται. 27 ὃ λέγω ὑμῖν ἐν τῇ σκοτίᾳ, εἴπατε ἐν τῷ φωτί· καὶ ὃ εἰς τὸ οὖς ἀκούετε, κηρύξατε ἐπὶ τῶν δωμάτων. 28 καὶ μὴ φοβεῖσθε ἀπὸ τῶν ἀποκτεννόντων τὸ σῶμα, τὴν δὲ ψυχὴν μὴ δυναμένων ἀποκτεῖναι· φοβήθητε δὲ μᾶλλον τὸν δυνάμενον καὶ ψυχὴν καὶ σῶμα ἀπολέσαι ἐν γεέννῃ. 29 οὐχὶ δύο στρουθία ἀσσαρίου πωλεῖται; καὶ ἓν ἐξ αὐτῶν οὐ πεσεῖται ἐπὶ τὴν γῆν ἄνευ τοῦ πατρὸς ὑμῶν. 30 ὑμῶν δὲ καὶ αἱ τρίχες τῆς κεφαλῆς πᾶσαι ἠριθμημέναι εἰσί. 31 μὴ οὖν φοβηθῆτε· πολλῶν στρουθίων διαφέρετε ὑμεῖς.

СЕДМИЦА 3-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ, ПЯТНИЦА

Рим., 101 зач., IX.6-19

9.6 Братия, не то, чтобы слово Божие не сбылось: ибо не все те Израильтяне, которые от Израиля; 7 и не все дети Авраама, которые от семени его. Но сказано: «в Исааке наречется тебе семя» (Быт.21,12). 8 То есть не плотские дети суть дети Божии, но дети обетования признаются за семя. 9 А слово обетования таково: «в это же время приду, и у Сарры будет сын» (Быт.18,10). 10 И не одно это; но так было и с Ревеккою, когда она зачала в одно время двух сыновей от Исаака, отца нашего. 11 Ибо, когда они еще не родились и не сделали ничего доброго или худого (дабы изволение Божие в избрании происходило 12 не от дел, но от Призывающего), сказано было ей: «Больший будет в порабощении у меньшего» (Быт.25.23), 13 как и написано: «Иакова Я возлюбил, а Исава возненавидел» (Малах.1,2-3). 14 Что же скажем? Неужели неправда у Бога? Никак. 15 Ибо Он говорит Моисею: «кого миловать, помилую; кого жалеть, пожалею» (Исход.33,19). 16 Итак помилование зависит не от желающего и не от подвизающегося, но от Бога милующего. 17 Ибо Писание говорит фараону: «для того самого Я и поставил тебя, чтобы показать над тобою силу Мою и чтобы проповедано было имя Мое по всей земле» (Исх.9,16). 18 Итак, кого хочет, милует; а кого хочет, ожесточает. 19 Ты скажешь мне: «за что же еще обвиняет? Ибо кто противостанет воле Его?»

 

 

(За? Rа.) Брaтіе, не тaкоже, ћкw tпадE сл0во б9іе: не вси1 бо сyщіи t ї}лz, сjи ї}ль, ни занE сyть сёмz ґвраaмле, вси2 ч†да: но во їсаaцэ, речE, наречeтсz ти2 сёмz. Си1рэчь, не ч†да пл0тскаz, сі‰ ч†да б9іz: но ч†да њбэтовaніz причитaютсz въ сёмz. Њбэтовaніz бо сл0во сіE: на сіE врeмz пріидY, и3 бyдетъ сaррэ сhнъ. Не т0чію же, но и3 ревeкка t є3ди1нагw л0жа їсаaка џтца нaшегw и3мyщи: є3щe бо не р0ждшымсz, ни сотвори1вшымъ что2 бlго и3ли2 ѕло2, да по и3збрaнію предложeніе б9іе пребyдетъ не t дёлъ, но t призывaющагw, речeсz є4й, ћкw б0лій пораб0таетъ мeншему, ћкоже є4сть пи1сано: їaкwва возлюби1хъ, и3сavа же возненави1дэхъ. Что2 u5бо речeмъ; Е#дA непрaвда ў бGа; Да не бyдетъ. Мwmсeови бо гlетъ: поми1лую, є3г0же ѓще поми1лую, и3 ўщeдрю, є3г0же ѓще ўщeдрю. Тёмже u5бо ни хотsщагw, ни текyщагw, но ми1лующагw бGа. Глаг0летъ бо писaніе фараHнови: ћкw на и4стое сjе воздвиг0хъ тS, ћкw да покажY тоб0ю си1лу мою2, и3 да возвэсти1тсz и4мz моE по всeй земли2. Тёмже u5бо є3г0же х0щетъ, ми1луетъ: ґ є3г0же х0щетъ, њжесточaетъ. Речeши u5бо ми2: чесw2 рaди є3щE ўкорsетъ, в0ли бо є3гw2 кто2 проти1витисz м0жетъ;

 

 

 

6 Οὐχ οἷον δὲ ὅτι ἐκπέπτωκεν ὁ λόγος τοῦ Θεοῦ. οὐ γὰρ πάντες οἱ ἐξ Ἰσραήλ, οὗτοι Ἰσραήλ, 7 οὐδ' ὅτι εἰσὶ σπέρμα Ἀβραάμ, πάντες τέκνα, ἀλλ’, ἐν Ἰσαὰκ κληθήσεταί σοι σπέρμα· 8 τοῦτ' ἔστιν οὐ τὰ τέκνα τῆς σαρκὸς ταῦτα τέκνα τοῦ Θεοῦ, ἀλλὰ τὰ τέκνα τῆς ἐπαγγελίας λογίζεται εἰς σπέρμα. 9 ἐπαγγελίας γὰρ ὁ λόγος οὗτος· κατὰ τὸν καιρὸν τοῦτον ἐλεύσομαι καὶ ἔσται τῇ Σάρρᾳ υἱός. 10 οὐ μόνον δέ, ἀλλὰ καὶ Ρεβέκκα ἐξ ἑνὸς κοίτην ἔχουσα, Ἰσαὰκ τοῦ πατρὸς ἡμῶν· 11 μήπω γὰρ γεννηθέντων μηδὲ πραξάντων τι ἀγαθὸν ἢ κακόν, ἵνα ἡ κατ' ἐκλογὴν τοῦ Θεοῦ πρόθεσις μένῃ, οὐκ ἐξ ἔργων, ἀλλ' ἐκ τοῦ καλοῦντος, 12 ἐρρέθη αὐτῇ ὅτι ὁ μείζων δουλεύσει τῷ ἐλάσσονι, 13 καθὼς γέγραπται· τὸν Ἰακὼβ ἠγάπησα, τὸν δὲ Ἡσαῦ ἐμίσησα. 14 Τί οὖν ἐροῦμεν; μὴ ἀδικία παρὰ τῷ Θεῷ; μὴ γένοιτο. 15 τῷ γὰρ Μωϋσεῖ λέγει· ἐλεήσω ὃν ἂν ἐλεῶ, καὶ οἰκτιρήσω ὃν ἂν οἰκτίρω. 16 ἄρα οὖν οὐ τοῦ θέλοντος οὐδὲ τοῦ τρέχοντος, ἀλλὰ τοῦ ἐλεοῦντος Θεοῦ. 17 λέγει γὰρ ἡ γραφὴ τῷ Φαραὼ ὅτι εἰς αὐτὸ τοῦτο ἐξήγειρά σε, ὅπως ἐνδείξωμαι ἐν σοὶ τὴν δύναμίν μου, καὶ ὅπως διαγγελῇ τὸ ὄνομά μου ἐν πάσῃ τῇ γῇ. 18 ἄρα οὖν ὃν θέλει ἐλεεῖ, ὃν δὲ θέλει σκληρύνει. 19 Ἐρεῖς οὖν μοι· τί ἔτι μέμφεται; τῷ γὰρ βουλήματι αὐτοῦ τίς ἀνθέστηκε.

СЕДМИЦА 3-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ, ПЯТНИЦА

Мф., 38 зач., X.32 – 36; XI, 1

10.32 Сказал Господь Своим ученикам: всякого, кто исповедает Меня пред людьми, того исповедаю и Я пред Отцем Моим Небесным; 33 а кто отречется от Меня пред людьми, отрекусь от того и Я пред Отцем Моим Небесным. 34 Не думайте, что Я пришел принести мир на землю; не мир пришел я принести, но меч. 35 Ибо Я пришел разделить человека с отцом его, и дочь с матерью ее, и невестку со свекровью ее. 36 И враги человеку - домашние его. 11.1 И когда окончил Иисус наставления двенадцати ученикам Своим, перешел оттуда учить и проповедовать в городах их.

 

(За? lи.) РечE гDь свои6мъ ў§никHмъ: всsкъ и4же и3сповёсть мS пред8 человBки, и3сповёмъ є3го2 и3 ѓзъ пред8 nц7eмъ мои1мъ, и4же на нб7сёхъ: ґ и4же tвeржетсz менє2 пред8 человBки, tвeргусz є3гw2 и3 ѓзъ пред8 nц7eмъ мои1мъ, и4же на нб7сёхъ. Не мни1те, ћкw пріид0хъ воврещи2 ми1ръ на зeмлю: не пріид0хъ воврещи2 ми1ръ, но мeчь: пріид0хъ бо разлучи1ти человёка на nтцA своего2, и3 дщeрь на мaтерь свою2, и3 невёсту на свекр0вь свою2. И# врази2 человёку домaшніи є3гw2. 1И# бhсть, є3гдA соверши2 ї}съ заповёдаz nбэманaдесzте ўчн7к0ма свои1ма, прeйде tтyду ўчи1ти и3 проповёдати во градёхъ и4хъ.

 

 

32 Πᾶς οὖν ὅστις ὁμολογήσει ἐν ἐμοὶ ἔμπροσθεν τῶν ἀνθρώπων, ὁμολογήσω κἀγὼ ἐν αὐτῷ ἔμπροσθεν τοῦ πατρός μου τοῦ ἐν οὐρανοῖς· 33 ὅστις δ' ἂν ἀρνήσηταί με ἔμπροσθεν τῶν ἀνθρώπων, ἀρνήσομαι αὐτὸν κἀγὼ ἔμπροσθεν τοῦ πατρός μου τοῦ ἐν οὐρανοῖς. 34 Μὴ νομίσητε ὅτι ἦλθον βαλεῖν εἰρήνην ἐπὶ τὴν γῆν· οὐκ ἦλθον βαλεῖν εἰρήνην ἀλλὰ μάχαιραν. 35 ἦλθον γὰρ διχάσαι ἄνθρωπον κατὰ τοῦ πατρὸς αὐτοῦ καὶ θυγατέρα κατὰ τῆς μητρὸς αὐτῆς καὶ νύμφην κατὰ τῆς πενθερᾶς αὐτῆς· 36 καὶ ἐχθροὶ τοῦ ἀνθρώπου οἱ οἰκιακοὶ αὐτοῦ.

11.1 Καὶ ἐγένετο ὅτε ἐτέλεσεν ὁ Ἰησοῦς διατάσσων τοῖς δώδεκα μαθηταῖς αὐτοῦ, μετέβη ἐκεῖθεν τοῦ διδάσκειν καὶ κηρύσσειν ἐν ταῖς πόλεσιν αὐτῶν.

СЕДМИЦА 3-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ, СУББОТА

Рим., 85 зач., III.28-IV.3

3.28 Братия, мы признаем, что человек оправдывается верою, независимо от дел закона. 29 Неужели Бог есть Бог Иудеев только, а не и язычников? Конечно, и язычников; 30 потому что один Бог, Который оправдывает обрезанных по вере и необрезанных через веру. 31 Итак, мы уничтожаем закон верою? Никак; но закон утверждаем. 4.1 Что же? скажем, Авраам, отец наш, приобрел по плоти? 2 Если Авраам оправдался делами, он имеет похвалу, но не пред Богом. 3 Ибо что говорит Писание? «Поверил Авраам Богу, и это вменилось ему в праведность» (Быт. 15,6).

 

 

(За? п7є.) Брaтіе, мhслимъ вёрою њправдaтисz человёку, без8 дёлъ зак0на. И#ли2 їудeєвъ бGъ т0кмw, ґ не и3 kзhкwвъ; Е$й, и3 kзhкwвъ: понeже є3ди1нъ бGъ, и4же њправди1тъ њбрёзаніе t вёры и3 неwбрёзаніе вёрою. Зак0нъ ли u5бо разорsемъ вёрою; Да не бyдетъ: но зак0нъ ўтверждaемъ. Что2 u5бо речeмъ ґвраaма nтцA нaшего њбрэсти2 по пл0ти; Ѓще бо ґвраaмъ t дёлъ њправдaсz, и4мать похвалY, но не ў бGа. Чт0 бо писaніе глаг0летъ; вёрова же ґвраaмъ бGови, и3 вмэни1сz є3мY въ прaвду.

 

 

28 λογιζόμεθα οὖν πίστει δικαιοῦσθαι ἄνθρωπον χωρὶς ἔργων νόμου. 29 ἢ Ἰουδαίων ὁ Θεὸς μόνον; οὐχὶ δὲ καὶ ἐθνῶν; ναὶ καὶ ἐθνῶν, 30 ἐπείπερ εἷς ὁ Θεός, ὃς δικαιώσει περιτομὴν ἐκ πίστεως καὶ ἀκροβυστίαν διὰ τῆς πίστεως. 31 νόμον οὖν καταργοῦμεν διὰ τῆς πίστεως; μὴ γένοιτο, ἀλλὰ νόμον ἱστῶμεν.

4.1 Τί οὖν ἐροῦμεν Ἀβραὰμ τὸν πατέρα ἡμῶν εὑρηκέναι κατὰ σάρκα; 2 εἰ γὰρ Ἀβραὰμ ἐξ ἔργων ἐδικαιώθη, ἔχει καύχημα, ἀλλ' οὐ πρὸς Θεόν. 3 τί γὰρ ἡ γραφὴ λέγει; ἐπίστευσε δὲ Ἀβραὰμ τῷ Θεῷ, καὶ ἐλογίσθη αὐτῷ εἰς δικαιοσύνην.

СЕДМИЦА 3-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ, СУББОТА

Мф., 24 зач., VII.24-VIII.4

7.24.Сказал Господь: всякого, кто слушает слова  Мои сии и исполняет их, удоблю мужу благоразумному, который построил дом свой на камне. 25.И пошел дождь, и разлились реки, и подули ветры, и устремились на дом  тот; и он не упал; потому что основан был на камне.26. А всякий, кто слушает сии слова мои и не исполняет их, уподобится человеку безрассудному, который построил дом свой на песке. 27 И пошел дождь, и разлились реки, и подули ветры, и налегли на дом тот; и он упал, и было падение великое. 28 И когда Иисус окончил слова сии, народ дивился учению Его: 29 ибо Он учил их, как власть имеющий, а не как книжники и фарисеи. 8.1 Когда же сошел Он с горы, за Ним последовало множество народа. 2 И вот, подошел прокаженный и, кланяясь Ему, сказал: Господи! Если хочешь, можешь меня очистить. 3 Иисус, простерши руку, коснулся его и сказал: хочу, очистись. И он тотчас очистился от проказы. 4 И говорит ему Иисус: смотри, никому не сказывай; но пойди, покажи себя священнику и принеси дар, какой повелел Моисей, во свидетельство им.

 

 

(За? к7д.) РечE гDь: всsкъ, и4же слhшитъ словесA мо‰ сі‰ и3 твори1тъ |, ўпод0блю є3го2 мyжу мyдру, и4же создA хрaмину свою2 на кaмени: и3 сни1де д0ждь, и3 пріид0ша рёки, и3 возвёzша вётри, и3 напад0ша на хрaмину тY: и3 не падeсz, њснованa бо бЁ на кaмени. И# всsкъ слhшай словесA мо‰ сі‰, и3 не творS и4хъ, ўпод0битсz мyжу ўр0диву, и4же создA хрaмину свою2 на песцЁ: и3 сни1де д0ждь, и3 пріид0ша рёки, и3 возвёzша вётри, и3 њпр0шасz хрaминэ т0й, и3 падeсz: и3 бЁ разрушeніе є3S вeліе. И# бhсть є3гдA скончA ї}съ словесA сі‰, дивлsхусz нар0ди њ ў§ніи є3гw2: бё бо ўчS и5хъ ћкw влaсть и3мёz, и3 не ћкw кни1жницы (и3 фарісeє). Сшeдшу же є3мY съ горы2, в8слёдъ є3гw2 и3дsху нар0ди мн0зи. И# сE, прокажeнъ пришeдъ клaнzшесz є3мY, глаг0лz: гDи, ѓще х0щеши, м0жеши мS њчcтити. И# простeръ рyку ї}съ, коснyсz є3мY, гlz: хощY, њчи1стисz. И# ѓбіе њчи1стисz є3мY прокaза. И# гlа є3мY ї}съ: ви1ждь, ни комyже повёждь: но шeдъ покажи1сz їерeови и3 принеси2 дaръ, є3г0же повелЁ (въ зак0нэ) мwmсeй, во свидётелство и5мъ.

 

 

 

24 Πᾶς οὖν ὅστις ἀκούει μου τοὺς λόγους τούτους καὶ ποιεῖ αὐτοὺς, ὁμοιώσω αὐτὸν ἀνδρὶ φρονίμῳ, ὅστις ᾠκοδόμησεν τὴν οἰκίαν αὐτοῦ ἐπὶ τὴν πέτραν· 25 καὶ κατέβη ἡ βροχὴ καὶ ἦλθον οἱ ποταμοὶ καὶ ἔπνευσαν οἱ ἄνεμοι καὶ προσέπεσον τῇ οἰκίᾳ ἐκείνῃ, καὶ οὐκ ἔπεσε· τεθεμελίωτο γὰρ ἐπὶ τὴν πέτραν. 26 καὶ πᾶς ὁ ἀκούων μου τοὺς λόγους τούτους καὶ μὴ ποιῶν αὐτοὺς ὁμοιωθήσεται ἀνδρὶ μωρῷ, ὅστις ᾠκοδόμησεν τὴν οἰκίαν αὐτοῦ ἐπὶ τὴν ἄμμον· 27 καὶ κατέβη ἡ βροχὴ καὶ ἦλθον οἱ ποταμοὶ καὶ ἔπνευσαν οἱ ἄνεμοι καὶ προσέκοψαν τῇ οἰκίᾳ ἐκείνῃ, καὶ ἔπεσεν, καὶ ἦν ἡ πτῶσις αὐτῆς μεγάλη. 28 Καὶ ἐγένετο ὅτε ἐτέλεσεν ὁ Ἰησοῦς τοὺς λόγους τούτους, ἐξεπλήσσοντο οἱ ὄχλοι ἐπὶ τῇ διδαχῇ αὐτοῦ· 29 ἦν γὰρ διδάσκων αὐτοὺς ὡς ἐξουσίαν ἔχων καὶ οὐχ ὡς οἱ γραμματεῖς.

8.1 Καταβάντι δὲ αὐτῷ ἀπὸ τοῦ ὄρους ἠκολούθησαν αὐτῷ ὄχλοι πολλοί. 2 καὶ ἰδοὺ λεπρὸς ἐλθὼν προσεκύνει αὐτῷ λέγων· Κύριε, ἐὰν θέλῃς δύνασαί με καθαρίσαι. 3 καὶ ἐκτείνας τὴν χεῖρα ἥψατο αὐτοῦ ὁ Ἰησοῦς λέγων· Θέλω, καθαρίσθητι· καὶ εὐθέως ἐκαθαρίσθη αὐτοῦ ἡ λέπρα. 4 καὶ λέγει αὐτῷ ὁ Ἰησοῦς· Ὅρα μηδενὶ εἴπῃς, ἀλλὰ ὕπαγε σεαυτὸν δεῖξον τῷ ἱερεῖ, καὶ προσένεγκε τὸ δῶρον ὃ προσέταξεν Μωσῆς, εἰς μαρτύριον αὐτοῖς.

НЕДЕЛЯ 3-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ (ВОСКРЕСЕНИЕ)

Рим., 88 зач., V.1-10

5.1 Братия, оправдавшись верою, мы имеем мир с Богом через Господа нашего Иисуса Христа, 2 через Которого верою и получили мы доступ к той благодати, в которой стоим и хвалимся надеждою славы Божией; 3 и не сим только, но хвалимся и скорбями, зная, что от скорби происходит терпение, 4 от терпения опытность, от опытности надежда, 5 а надежда не постыжает, потому что любовь Божия излилась в сердца наши Духом Святым, данным нам. 6 Ибо Христос, когда еще мы были немощны, в определенное время умер за нечестивых. 7 Ибо едва ли кто умрет за праведника; разве за благодетеля, может быть, кто и решится умереть. 8 Но Бог Свою любовь к нам доказывает тем, что Христос умер за нас, когда мы были еще грешниками. 9 Посему тем более ныне, будучи оправданы Кровию Его, спасемся Им от гнева. 10 Ибо если, будучи врагами, мы примирились с Богом, смертью Сына Его, то тем более, примирившись, спасемся жизнью Его.

 

 

(За? п7и.) Брaтіе, њправди1вшесz вёрою, ми1ръ и4мамы къ бGу гDемъ нaшимъ ї}съ хrт0мъ, и4мже и3 приведeніе њбрэт0хомъ вёрою во блгdть сію2, въ нeйже стои1мъ, и3 хвaлимсz ўповaніемъ слaвы б9іz. Не т0чію же, но и3 хвaлимсz въ ск0рбехъ, вёдzще, ћкw ск0рбь терпёніе содёловаетъ, терпёніе же и3скyсство, и3скyсство же ўповaніе: ўповaніе же не посрами1тъ, ћкw любы2 б9іz и3зліsсz въ сердцA н†ша д¦омъ с™hмъ дaннымъ нaмъ. Е#щe бо хrт0съ сyщымъ нaмъ немощны6мъ, по врeмени за нечести1выхъ ќмре. Е#двa бо за првdника кто2 ќмретъ: за бlгaго бо нeгли кто2 и3 дeрзнетъ ўмрeти. Составлsетъ же свою2 люб0вь къ нaмъ бGъ, ћкw, є3щE грёшникwмъ сyщымъ нaмъ, хrт0съ за ны2 ќмре. Мн0гw u5бо пaче, њправдaни бhвше нн7э кр0вію є3гw2, спасeмсz и4мъ t гнёва. Ѓще бо врази2 бhвше примири1хомсz бGу смeртію сн7а є3гw2, множaе пaче примири1вшесz спaсемсz въ животЁ є3гw2:

 

 

 

 

1 Δικαιωθέντες οὖν ἐκ πίστεως εἰρήνην ἔχομεν πρὸς τὸν Θεὸν διὰ τοῦ Κυρίου ἡμῶν Ἰησοῦ Χριστοῦ, 2 δι' οὗ καὶ τὴν προσαγωγὴν ἐσχήκαμεν τῇ πίστει εἰς τὴν χάριν ταύτην ἐν ᾗ ἑστήκαμεν, καὶ καυχώμεθα ἐπ' ἐλπίδι τῆς δόξης τοῦ Θεοῦ. 3 οὐ μόνον δέ, ἀλλὰ καὶ καυχώμεθα ἐν ταῖς θλίψεσιν, εἰδότες ὅτι ἡ θλῖψις ὑπομονὴν κατεργάζεται, 4 ἡ δὲ ὑπομονὴ δοκιμήν, ἡ δὲ δοκιμὴ ἐλπίδα, 5 ἡ δὲ ἐλπὶς οὐ καταισχύνει, ὅτι ἡ ἀγάπη τοῦ Θεοῦ ἐκκέχυται ἐν ταῖς καρδίαις ἡμῶν διὰ Πνεύματος ἁγίου τοῦ δοθέντος ἡμῖν. 6 ἔτι γὰρ Χριστὸς ὄντων ἡμῶν ἀσθενῶν κατὰ καιρὸν ὑπὲρ ἀσεβῶν ἀπέθανε. 7 μόλις γὰρ ὑπὲρ δικαίου τις ἀποθανεῖται· ὑπὲρ γὰρ τοῦ ἀγαθοῦ τάχα τις καὶ τολμᾷ ἀποθανεῖν. 8 συνίστησι δὲ τὴν ἑαυτοῦ ἀγάπην εἰς ἡμᾶς ὁ Θεὸς, ὅτι ἔτι ἁμαρτωλῶν ὄντων ἡμῶν Χριστὸς ὑπὲρ ἡμῶν ἀπέθανε. 9 πολλῷ οὖν μᾶλλον δικαιωθέντες νῦν ἐν τῷ αἵματι αὐτοῦ σωθησόμεθα δι' αὐτοῦ ἀπὸ τῆς ὀργῆς. 10 εἰ γὰρ ἐχθροὶ ὄντες κατηλλάγημεν τῷ Θεῷ διὰ τοῦ θανάτου τοῦ υἱοῦ αὐτοῦ, πολλῷ μᾶλλον καταλλαγέντες σωθησόμεθα ἐν τῇ ζωῇ αὐτοῦ·

НЕДЕЛЯ 3-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ. ВОСКРЕСЕНИЕ.

Мф., 18 зач., VI.22-33

6.22 Сказал Господь: светильник для тела есть око. Итак, если око твое будет чисто, то все тело твое будет светло; 23 если же око твое будет худо, то все тело твое будет темно. Итак, если свет, который в тебе, тьма, то какова же тьма? 24 Никто не может служить двум господам: ибо или одного будет ненавидеть, а другого любить; или одному станет усердствовать, а о другом нерадеть. Не можете служить Богу и маммоне*. 25 Посему говорю вам, не заботьтесь для души вашей, что вам есть и что пить, ни для тела вашего, во что одеться. Душа не больше ли пищи, и тело одежды? 26 Взгляните на птиц небесных: они не сеют, ни жнут, ни собирают в житницы; и Отец ваш Небесный питает их. Вы не гораздо ли лучше их? 27 Да и кто из вас, заботясь, может прибавить себе росту хотя на один локоть? 28 И об одежде что заботитесь? Посмотрите на полевые лилии, как они растут: не трудятся, ни прядут; 29 но говорю вам, что и Соломон во всей славе своей не одевался так, как всякая из них; 30 если же траву полевую, которая сегодня есть, а завтра будет брошена в печь, Бог так одевает, кольми паче вас, маловеры! 31 Итак, не заботьтесь и не говорите: «что нам есть?» или: «что пить?» или: «во что одеться?» 32 Потому что всего этого ищут язычники, и потому что Отец ваш Небесный знает, что вы имеете нужду во всем этом. 33 Ищите же прежде Царствия Божия и правды Его, и это все приложится вам.
* Богатству.

 

(За? }i.) РечE гDь: свэти1лникъ тёлу є4сть џко. Ѓще u5бо бyдетъ џко твоE пр0сто, всE тёло твоE свётло бyдетъ: ѓще ли џко твоE лукaво бyдетъ, всE тёло твоE тeмно бyдетъ. Ѓще u5бо свётъ, и4же въ тебЁ, тмA є4сть, то2 тмA кольми2; Никт0же м0жетъ двэмA господи1нома раб0тати: лю1бо є3ди1наго возлю1битъ, ґ другaго возненави1дитъ: и3ли2 є3ди1нагw держи1тсz, њ друзёмъ же неради1ти нaчнетъ. Не м0жете бGу раб0тати и3 мамHнэ. Сегw2 рaди гlю вaмъ: не пецhтесz душeю вaшею, что2 ћсте, и3ли2 что2 піeте: ни тёломъ вaшимъ, во что2 њблечeтесz. Не душa ли б0лши є4сть пи1щи, и3 тёло nдeжди; Воззри1те на пти6цы небє1сныz, ћкw не сёютъ, ни жнyтъ, ни собирaютъ въ жи6тницы, и3 nц7ъ вaшъ нбcный питaетъ и5хъ. Не вh ли пaче лyчши и4хъ є3стE; Кт0 же t вaсъ пекjйсz м0жетъ приложи1ти в0зрасту своемY лaкоть є3ди1нъ; И# њ nдeжди что2 печeтесz; Смотри1те кр‡нъ сeлныхъ, кaкw растyтъ: не труждaютсz, ни прzдyтъ: гlю же вaмъ, ћкw ни соломHнъ во всeй слaвэ своeй њблечeсz, ћкw є3ди1нъ t си1хъ: ѓще же сёно сeлное, днeсь сyще и3 ќтрэ въ пeщь вметaемо, бGъ тaкw њдэвaетъ, не мн0гw ли пaче вaсъ, маловёри; Не пецhтесz ќбw, глаг0люще: что2 ћмы, и3ли2 что2 піeмъ, и3ли2 чи1мъ њдeждемсz; Всёхъ бо си1хъ kзhцы и4щутъ: вёсть бо nц7ъ вaшъ нбcный, ћкw трeбуете си1хъ всёхъ. И#щи1те же прeжде цrтвіz б9іz и3 прaвды є3гw2, и3 сі‰ вс‰ приложaтсz вaмъ.

 

 

 

22 Ὁ λύχνος τοῦ σώματός ἐστιν ὁ ὀφθαλμός. ἐὰν οὖν ὁ ὀφθαλμός σου ἁπλοῦς ᾖ, ὅλον τὸ σῶμά σου φωτεινὸν ἔσται· 23 ἐὰν δὲ ὁ ὀφθαλμός σου πονηρὸς ᾖ, ὅλον τὸ σῶμά σου σκοτεινὸν ἔσται. εἰ οὖν τὸ φῶς τὸ ἐν σοὶ σκότος ἐστί, τὸ σκότος πόσον; 24 Οὐδεὶς δύναται δυσὶ κυρίοις δουλεύειν· ἢ γὰρ τὸν ἕνα μισήσει καὶ τὸν ἕτερον ἀγαπήσει, ἢ ἑνὸς ἀνθέξεται καὶ τοῦ ἑτέρου καταφρονήσει· οὐ δύνασθε Θεῷ δουλεύειν καὶ μαμωνᾷ. 25 Διὰ τοῦτο λέγω ὑμῖν, μὴ μεριμνᾶτε τῇ ψυχῇ ὑμῶν τί φάγητε καὶ τί πίητε, μηδὲ τῷ σώματι ὑμῶν τί ἐνδύσησθε· οὐχὶ ἡ ψυχὴ πλεῖόν ἐστιν τῆς τροφῆς καὶ τὸ σῶμα τοῦ ἐνδύματος; 26 ἐμβλέψατε εἰς τὰ πετεινὰ τοῦ οὐρανοῦ, ὅτι οὐ σπείρουσιν οὐδὲ θερίζουσιν οὐδὲ συνάγουσιν εἰς ἀποθήκας, καὶ ὁ πατὴρ ὑμῶν ὁ οὐράνιος τρέφει αὐτά· οὐχ ὑμεῖς μᾶλλον διαφέρετε αὐτῶν; 27 τίς δὲ ἐξ ὑμῶν μεριμνῶν δύναται προσθεῖναι ἐπὶ τὴν ἡλικίαν αὐτοῦ πῆχυν ἕνα; 28 καὶ περὶ ἐνδύματος τί μεριμνᾶτε; καταμάθετε τὰ κρίνα τοῦ ἀγροῦ πῶς αὐξάνει· οὐ κοπιᾷ οὐδὲ νήθει· 29 λέγω δὲ ὑμῖν ὅτι οὐδὲ Σολομὼν ἐν πάσῃ τῇ δόξῃ αὐτοῦ περιεβάλετο ὡς ἓν τούτων. 30 Εἰ δὲ τὸν χόρτον τοῦ ἀγροῦ, σήμερον ὄντα καὶ αὔριον εἰς κλίβανον βαλλόμενον, ὁ Θεὸς οὕτως ἀμφιέννυσιν, οὐ πολλῷ μᾶλλον ὑμᾶς, ὀλιγόπιστοι; 31 μὴ οὖν μεριμνήσητε λέγοντες, τί φάγωμεν ἤ τί πίωμεν ἤ τί περιβαλώμεθα; 32 πάντα γὰρ ταῦτα τὰ ἔθνη ἐπιζητεῖ· οἶδεν γὰρ ὁ πατὴρ ὑμῶν ὁ οὐράνιος ὅτι χρῄζετε τούτων ἁπάντων. 33 ζητεῖτε δὲ πρῶτον τὴν βασιλείαν τοῦ Θεοῦ καὶ τὴν δικαιοσύνην αὐτοῦ, καὶ ταῦτα πάντα προστεθήσεται ὑμῖν.

 



На главную