На главную


Круг Евангельских чтений
СЕДМИЦА 15-Я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ
Составил священник Иоанн Малинин
Греческий текст добавил диакон С.Я. Богомолов.

Общая редакция свщ. Сергей Кирьянов.


Скачать весь Апракос: русс., ц-сл. и греч. (812kb).
Скачать весь Апракос: русс. и ц-сл. (656kb).

Возможно Вам понадобятся шрифты:
шрифт 1 (84кб)
Полный набор шрифтов для чтения греческих и церк-славян текстов шрифты 2 (7,4мб)

СЕДМИЦА 15-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ, ПОНЕДЕЛЬНИК

Гал., 202 зач., II.11-16

2.11 Братия, когда Петр пришел в Антиохию, то я лично противостал ему; потому что он подвергался нареканию. 12 Ибо до прибытия некоторых от Иакова, ел вместе с язычниками; а когда те пришли, стал таиться и устраняться, опасаясь обрезанных. 13 Вместе с ним лицемерили и прочие Иудеи, так что даже Варнава был увлечен их лицемерием. 14 Но когда я увидел, что они не прямо поступают по истине Евангельской, то сказал Петру при всех: если ты, будучи Иудеем, живешь по-язычески, а не по-иудейски, то для чего язычников принуждаешь жить по-иудейски? 15 Мы по природе Иудеи, а не из язычников грешники; 16 однако же, узнав, что человек оправдывается не делами закона, а только верою в Иисуса Христа, и мы уверовали во Христа Иисуса, чтобы оправдаться верою во Христа, а не делами закона; ибо делами закона не оправдается никакая плоть.

 

(За? ©в.) Брaтіе, є3гдa пріи1де пeтръ во ґнтіохjю, въ лицE є3мY противустaхъ, ћкw заз0ренъ бЁ. Прeжде бо дaже не пріити2 нBкимъ t їaкwва, съ kзы6ки kдsше: є3гдa же пріид0ша, њпрsташесz и3 tлучaшесz, боsсz сyщихъ t њбрёзаніz. И# лицемёришасz съ ни1мъ и3 пр0чіи їудє1и, ћкw и3 варнaвэ пристaти лицемёрству и4хъ. Но є3гдA ви1дэхъ, ћкw не прaвw х0дzтъ ко и4стинэ бlговэствовaніz, рек0хъ петрY пред8 всёми: ѓще ты2, їудeй сhй, kзhчески, ґ не їудeйски живeши, почто2 kзhки нyдиши їудeйски жи1телствовати; Мы2 є3стеств0мъ їудeє, ґ не t kзы6къ грBшницы: ўвёдэвше же, ћкw не њправди1тсz человёкъ t дёлъ зак0на, но т0кмw вёрою ї}съ хrт0вою, и3 мы2 во хrтA ї}са вёровахомъ, да њправди1мсz t вёры хrт0вы, ґ не t дёлъ зак0на: занE не њправди1тсz t дёлъ зак0на всsка пл0ть.

 

 

11 Ὅτε δὲ ἦλθε Πέτρος εἰς Ἀντιόχειαν, κατὰ πρόσωπον αὐτῷ ἀντέστην, ὅτι κατεγνωσμένος ἦν. 12 πρὸ τοῦ γὰρ ἐλθεῖν τινας ἀπὸ Ἰακώβου μετὰ τῶν ἐθνῶν συνήσθιεν· ὅτε δὲ ἦλθον, ὑπέστελλε καὶ ἀφώριζεν ἑαυτόν, φοβούμενος τοὺς ἐκ περιτομῆς. 13 καὶ συνυπεκρίθησαν αὐτῷ καὶ οἱ λοιποὶ Ἰουδαῖοι, ὥστε καὶ Βαρνάβας συναπήχθη αὐτῶν τῇ ὑποκρίσει. 14 ἀλλ' ὅτε εἶδον ὅτι οὐκ ὀρθοποδοῦσι πρὸς τὴν ἀλήθειαν τοῦ εὐαγγελίου, εἶπον τῷ Πέτρῳ ἔμπροσθεν πάντων· εἰ σὺ Ἰουδαῖος ὑπάρχων ἐθνικῶς ζῇς καὶ οὐκ ἰουδαϊκῶς, τί τὰ ἔθνη ἀναγκάζεις ἰουδαΐζειν; 15 Ἡμεῖς φύσει Ἰουδαῖοι καὶ οὐκ ἐξ ἐθνῶν ἁμαρτωλοί, 16 εἰδότες δὲ ὅτι οὐ δικαιοῦται ἄνθρωπος ἐξ ἔργων νόμου ἐὰν μὴ διὰ πίστεως Ἰησοῦ Χριστοῦ, καὶ ἡμεῖς εἰς Χριστὸν Ἰησοῦν ἐπιστεύσαμεν, ἵνα δικαιωθῶμεν ἐκ πίστεως Χριστοῦ καὶ οὐκ ἐξ ἔργων νόμου, διότι οὐ δικαιωθήσεται ἐξ ἔργων νόμου πᾶσα σάρξ.

СЕДМИЦА 15-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ, ПОНЕДЕЛЬНИК

Мк., 21 зач., V.24-34

5.24 В то время за Иисусом следовало множество народа и теснили Его. 25 Одна женщина, которая страдала кровотечением двенадцать лет, 26 много потерпела от многих врачей, истощила все, что было у ней, и не получила никакой пользы, но пришла еще в худшее состояние, – 27 услышав о Иисусе, подошла сзади в народе и прикоснулась к одежде Его. 28 Ибо говорила: если хотя к одежде Его прикоснусь, то выздоровею. 29 И тотчас иссяк у ней источник крови; и она ощутила в теле, что исцелена от болезни. 30 В то же время Иисус, почувствовав Сам в Себе, что вышла из Него сила, обратился в народе и сказал: кто прикоснулся к Моей одежде? 31 Ученики сказали Ему: Ты видишь, что народ теснит Тебя, и говоришь: «кто прикоснулся ко Мне?» 32 Но Он смотрел вокруг, чтобы видеть ту, которая сделала это. 33 Женщина в страхе и трепете, зная, что с ней произошло, подошла, пала пред Ним и сказала Ему всю истину. 34 Он же сказал ей: дщерь! вера твоя спасла тебя; иди в мире и будь здорова от болезни твоей.

 

(За? к7а.) Во врeмz џно, по ї}сэ и3дsху нар0ди мн0зи и3 ўгнетaху є3го2. И# женA нёкаz сyщи въ точeніи кр0ве лётъ дванaдесzте, и3 мн0гw пострадaвши t мнHгъ врачє1въ, и3 и3здaвши сво‰ вс‰, и3 ни є3ди1ныz п0льзы њбрётши, но пaче въ г0ршее пришeдши: слhшавши њ ї}сэ, пришeдши въ нар0дэ созади2, прикоснyсz ри1зэ є3гw2: глаг0лаше бо, ћкw, ѓще прикоснyсz ри1замъ є3гw2, спасeна бyду. И# ѓбіе и3зсsкну и3ст0чникъ кр0ве є3S: и3 разумЁ* тёломъ, ћкw и3сцэлЁ t рaны. И# ѓбіе ї}съ разумЁ въ себЁ си1лу и3зшeдшую t негw2, (и3) њбрaщьсz въ нар0дэ, гlаше: кто2 прикоснyсz ри1замъ мои6мъ; И# глаг0лаху є3мY ўчн7цы2 є3гw2: ви1диши нар0дъ ўгнетaющь тS, и3 гlеши: кто2 прикоснyсz мнЁ; И# њбглsдаше ви1дэти сотв0ршую сіE. Женa же ўбоsвшисz и3 трепeщущи, вёдzщи, є4же бhсть є4й, пріи1де и3 припадE къ немY и3 речE є3мY всю2 и4стину. Џнъ же речE є4й: дщи2, вёра твоS спасe тz: и3ди2 въ ми1рэ и3 бyди цэлA t рaны твоеS.

* њщути2

 

 

24 καὶ ἀπῆλθε μετ' αὐτοῦ· καὶ ἠκολούθει αὐτῷ ὄχλος πολύς, καὶ συνέθλιβον αὐτόν. 25 Καὶ γυνή τις οὖσα ἐν ῥύσει αἵματος ἔτη δώδεκα, 26 καὶ πολλὰ παθοῦσα ὑπὸ πολλῶν ἰατρῶν καὶ δαπανήσασα τὰ παρ' ἑαυτῆς πάντα, καὶ μηδὲν ὠφεληθεῖσα, ἀλλὰ μᾶλλον εἰς τὸ χεῖρον ἐλθοῦσα, 27 ἀκούσασα περὶ τοῦ Ἰησοῦ, ἐλθοῦσα ἐν τῷ ὄχλῳ ὄπισθεν ἥψατο τοῦ ἱματίου αὐτοῦ· 28 ἔλεγεν γὰρ ἐν ἑαυτῇ ὅτι Ἐὰν ἅψωμαι κἂν τῶν ἱματίων αὐτοῦ, σωθήσομαι. 29 καὶ εὐθέως ἐξηράνθη ἡ πηγὴ τοῦ αἵματος αὐτῆς, καὶ ἔγνω τῷ σώματι ὅτι ἴαται ἀπὸ τῆς μάστιγος. 30 καὶ εὐθέως ὁ Ἰησοῦς ἐπιγνοὺς ἐν ἑαυτῷ τὴν ἐξ αὐτοῦ δύναμιν ἐξελθοῦσαν, ἐπιστραφεὶς ἐν τῷ ὄχλῳ ἔλεγε· Τίς μου ἥψατο τῶν ἱματίων; 31 καὶ ἔλεγον αὐτῷ οἱ μαθηταὶ αὐτοῦ· Βλέπεις τὸν ὄχλον συνθλίβοντά σε, καὶ λέγεις· τίς μου ἥψατο; 32 καὶ περιεβλέπετο ἰδεῖν τὴν τοῦτο ποιήσασαν. 33 ἡ δὲ γυνὴ φοβηθεῖσα καὶ τρέμουσα, εἰδυῖα ὃ γέγονεν ἐπ' αὐτῇ, ἦλθε καὶ προσέπεσεν αὐτῷ καὶ εἶπεν αὐτῷ πᾶσαν τὴν ἀλήθειαν. 34 ὁ δὲ εἶπεν αὐτῇ· Θύγατερ, ἡ πίστις σου σέσωκέ σε· ὕπαγε εἰς εἰρήνην, καὶ ἴσθι ὑγιὴς ἀπὸ τῆς μάστιγός σου.

СЕДМИЦА 15-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ, ВТОРНИК

Гал., 204 зач., II.21–III.7

2.21 Братия, не отвергаю благодати Божией; а если законом оправдание, то Христос напрасно умер. 3.1 О, несмысленные Галаты! кто прельстил вас не покоряться истине, вас, у которых перед глазами предначертан был Иисус Христос, как бы у вас распятый? 2 Сие только хочу знать от вас: через дела ли закона вы получили Духа, или через наставление в вере? 3 Так ли вы несмысленны, что, начав духом, теперь оканчиваете плотью? 4 Столь многое потерпели вы неужели без пользы? О, если бы только без пользы! 5 Подающий вам Духа и совершающий между вами чудеса через дела ли закона сие производит, или через наставление в вере? 6 Так Авраам поверил Богу, и это вменилось ему в праведность. (Быт. 15,6) 7 Познайте же, что верующие суть сыны Авраама.

 

(За? ©д.) Брaтіе, не tметaю блгdти б9іz. Ѓще бо зак0номъ прaвда, u5бо хrт0съ тyне ќмре. Q, несмhсленніи галaтє, кто2 вы2 прельсти1лъ є4сть не покори1тисz и4стинэ, и5мже пред8 nчи1ма ї}съ хrт0съ преднапи1санъ бhсть, въ вaсъ распsтъ; СіE є3ди1но хощY ўвёдэти t вaсъ: t дёлъ ли зак0на д¦а пріsсте, и3ли2 t слyха вёры; Тaкw ли несмhсленни є3стE; начeнше дyхомъ, нн7э пл0тію скончавaете; Толи6ка пострадaсте тyне; Ѓще т0чію и3 тyне. Подаsй u5бо вaмъ д¦а и3 дёйствуzй си6лы въ вaсъ, t дёлъ ли зак0на, и3ли2 t слyха вёры; Ћкоже ґвраaмъ вёрова бGу, и3 вмэни1сz є3мY въ прaвду. Разумёйте u5бо, ћкw сyщіи t вёры, сjи сyть сhнове ґвра†мли.

 

 

21 Οὐκ ἀθετῶ τὴν χάριν τοῦ Θεοῦ· εἰ γὰρ διὰ νόμου δικαιοσύνη, ἄρα Χριστὸς δωρεὰν ἀπέθανεν.

3. 1 Ὦ ἀνόητοι Γαλάται, τίς ὑμᾶς ἐβάσκανε τῇ ἀληθείᾳ μὴ πείθεσθαι, οἷς κατ' ὀφθαλμοὺς Ἰησοῦς Χριστὸς προεγράφη ἐν ὑμῖν ἐσταυρωμένος; 2 τοῦτο μόνον θέλω μαθεῖν ἀφ’ ὑμῶν· ἐξ ἔργων νόμου τὸ Πνεῦμα ἐλάβετε ἢ ἐξ ἀκοῆς πίστεως; 3 οὕτως ἀνόητοί ἐστε; ἐναρξάμενοι Πνεύματι νῦν σαρκὶ ἐπιτελεῖσθε; 4 τοσαῦτα ἐπάθετε εἰκῆ; εἴ γε καὶ εἰκῆ. 5 ὁ οὖν ἐπιχορηγῶν ὑμῖν τὸ Πνεῦμα καὶ ἐνεργῶν δυνάμεις ἐν ὑμῖν, ἐξ ἔργων νόμου ἢ ἐξ ἀκοῆς πίστεως; 6 καθὼς Ἀβραὰμ ἐπίστευσε τῷ Θεῷ, καὶ ἐλογίσθη αὐτῷ εἰς δικαιοσύνην. 7 Γινώσκετε ἄρα ὅτι οἱ ἐκ πίστεως, οὗτοί εἰσιν υἱοὶ Ἀβραάμ.

СЕДМИЦА 15-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ, ВТОРНИК

Мк., 22 зач., VI.1-7

6.1 В то время пришел Иисус в свое отечество; за Ним следовали ученики Его. 2 Когда наступила суббота, Он начал учить в синагоге, и многие слышавшие с изумлением говорили: откуда у Него это? что за премудрость дана Ему, и как такие чудеса совершаются руками Его? 3 Не плотник ли Он, сын Марии, брат Иакова, Иосии, Иуды и Симона? не здесь ли, между нами, Его сестры? И соблазнились о Нем. 4 Иисус же сказал им: не бывает пророк без чести, разве только в отечестве своем и у сродников и в доме своем. 5 И не мог совершить там никакого чуда, только на немногих больных возложив руки, исцелил их. 6 И дивился неверию их. Потом ходил по окрестным селениям и учил. 7 И, призвав двенадцать, начал посылать их по два, и дал им власть над нечистыми духами.

 

(За? к7в.) Во врeмz џно, пріи1де ї}съ во nтeчествіе своE: и3 по нeмъ и3д0ша ўчн7цы2 є3гw2. И# бhвшей суббHтэ, начaтъ на с0нмищи ўчи1ти. И# мн0зи слhшащіи дивлsхусz, глаг0люще: tкyду семY сі‰; и3 что2 премdрость дaннаz є3мY, и3 си6лы таковы6 рукaма є3гw2 бывaютъ; не сeй ли є4сть тектHнъ, сн7ъ мRjинъ, брaтъ же їaкwву и3 їwсjи и3 їyдэ и3 сjмwну; и3 не сєстрh ли є3гw2 здЁ (сyть) въ нaсъ; И# блажнsхусz њ нeмъ. Гlаше же и5мъ ї}съ, ћкw нёсть прbр0къ без8 чeсти, т0кмw во nтeчествіи своeмъ, и3 въ ср0дствэ и3 въ домY своeмъ. И# не можaше тY ни є3ди1ныz си1лы сотвори1ти, т0кмw мaлw недyжныхъ, возл0жь рyцэ, и3сцэли2. И# дивлsшесz за невёрствіе и4хъ: и3 њбхождaше вє1си w4крестъ ўчS. И# призвA nбанaдесzте, и3 начaтъ и5хъ посылaти двA двA, и3 даsше и5мъ влaсть над8 д{хи нечи1стыми.

 

 

1 Καὶ ἐξῆλθε ἐκεῖθεν καὶ ἦλθεν εἰς τὴν πατρίδα ἑαυτοῦ· καὶ ἀκολουθοῦσιν αὐτῷ οἱ μαθηταὶ αὐτοῦ. 2 καὶ γενομένου σαββάτου ἤρξατο ἐν τῇ συναγωγῇ διδάσκειν· καὶ πολλοὶ ἀκούοντες ἐξεπλήσσοντο λέγοντες· Πόθεν τούτῳ ταῦτα; καὶ τίς ἡ σοφία ἡ δοθεῖσα αὐτῷ, καὶ δυνάμεις τοιαῦται διὰ τῶν χειρῶν αὐτοῦ γίνονται; 3 οὐχ οὗτός ἐστιν ὁ τέκτων, ὁ υἱὸς τῆς Μαρίας, ἀδελφὸς δὲ Ἰακώβου καὶ Ἰωσῆ καὶ Ἰούδα καὶ Σίμωνος; καὶ οὐκ εἰσὶν αἱ ἀδελφαὶ αὐτοῦ ὧδε πρὸς ἡμᾶς; καὶ ἐσκανδαλίζοντο ἐν αὐτῷ. 4 ἔλεγε δὲ αὐτοῖς ὁ Ἰησοῦς ὅτι Οὐκ ἔστι προφήτης ἄτιμος εἰ μὴ ἐν τῇ πατρίδι αὐτοῦ καὶ ἐν τοῖς συγγενέσι καὶ ἐν τῇ οἰκίᾳ αὐτοῦ. 5 καὶ οὐκ ἠδύνατο ἐκεῖ οὐδεμίαν δύναμιν ποιῆσαι, εἰ μὴ ὀλίγοις ἀρρώστοις ἐπιθεὶς τὰς χεῖρας ἐθεράπευσε· 6 καὶ ἐθαύμαζε διὰ τὴν ἀπιστίαν αὐτῶν. Καὶ περιῆγε τὰς κώμας κύκλῳ διδάσκων. 7 Καὶ προσκαλεῖται τοὺς δώδεκα, καὶ ἤρξατο αὐτοὺς ἀποστέλλειν δύο δύο, καὶ ἐδίδου αὐτοῖς ἐξουσίαν τῶν πνευμάτων τῶν ἀκαθάρτων

СЕДМИЦА 15-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ, СРЕДА

Гал., 207 зач. III.15-22

3.15 Братия! говорю по рассуждению человеческому: даже человеком утвержденного завещания никто не отменяет, и не прибавляет к нему. 16 Но Аврааму даны были обетования и семени его. Не сказано: «и потомкам», как бы о многих, но как об одном: «и семени твоему», которое есть Христос (Быт. 12,7). 17 Я говорю то, что завета о Христе, прежде Богом утвержденного, закон, явившийся спустя четыреста тридцать лет, не отменяет так, чтобы обетование потеряло силу. 18 Ибо если по закону наследство, то уже не по обетованию; но Аврааму Бог даровал оное по обетованию. 19 Для чего же закон? Он дан после по причине преступлений, до времени пришествия семени, к которому относится обетование, и преподан через Ангелов, рукою посредника. 20 Но посредник при одном не бывает; а Бог один. 21 Итак, закон противен обетованиям Божиим? Никак. Ибо если бы дан был закон, могущий животворить, то подлинно праведность была бы от закона. 22 Но Писание всех заключило под грехом, дабы обетование верующим дано было по вере в Иисуса Христа.

 

(За? ©з.) Брaтіе, по человёку глаг0лю: nбaче человёческагw пред8утверждeнна завёта никт0же tметaетъ и3ли2 приповелэвaетъ. Ґвраaму же речeни бhша њбёты, и3 сёмени є3гw2. Не глаг0летъ (же): и3 сёменємъ, ћкw њ мн0зэхъ, но ћкw њ є3ди1номъ: и3 сёмени твоемY, и4же є4сть хrт0съ. Сіe же глаг0лю, завёта пред8утверждeннагw t бGа во хrтA, бhвый по лётэхъ четhриста и3 три1десzтихъ зак0нъ не tметaетъ, во є4же разори1ти њбэтовaніе. Ѓще бо t зак0на наслёдіе, не ктомY (ўжE) t њбэтовaніz: ґвраaму же њбэтовaніемъ даровA бGъ. Что2 u5бо зак0нъ; Преступлeній рaди приложи1сz, д0ндеже пріи1детъ сёмz, є3мyже њбэтовaсz, вчинeнъ ѓгGлы, рук0ю ходaтаz. Ходaтай же є3ди1нагw нёсть, бGъ же є3ди1нъ є4сть. Зак0нъ ли u5бо проти1ву њбэтовaніємъ б9іимъ; Да не бyдетъ. Ѓще бо дaнъ бhсть зак0нъ могjй њживи1ти, вои1стинну t зак0на бы былA прaвда: но затвори2 писaніе всёхъ под8 грэх0мъ, да њбэтовaніе t вёры ї}съ хrт0вы дaстсz вёрующымъ.

 

 

15 Ἀδελφοί, κατὰ ἄνθρωπον λέγω· ὅμως ἀνθρώπου κεκυρωμένην διαθήκην οὐδεὶς ἀθετεῖ ἢ ἐπιδιατάσσεται. 16 τῷ δὲ Ἀβραὰμ ἐρρέθησαν αἱ ἐπαγγελίαι καὶ τῷ σπέρματι αὐτοῦ· οὐ λέγει, καὶ τοῖς σπέρμασιν, ὡς ἐπὶ πολλῶν, ἀλλ' ὡς ἐφ' ἑνός, καὶ τῷ σπέρματί σου, ὅς ἐστι Χριστός. 17 τοῦτο δὲ λέγω· διαθήκην προκεκυρωμένην ὑπὸ τοῦ Θεοῦ εἰς Χριστὸν ὁ μετὰ ἔτη τετρακόσια καὶ τριάκοντα γεγονὼς νόμος οὐκ ἀκυροῖ, εἰς τὸ καταργῆσαι τὴν ἐπαγγελίαν. 18 εἰ γὰρ ἐκ νόμου ἡ κληρονομία, οὐκέτι ἐξ ἐπαγγελίας· τῷ δὲ Ἀβραὰμ δι' ἐπαγγελίας κεχάρισται ὁ Θεός. 19 Τί οὖν ὁ νόμος; τῶν παραβάσεων χάριν προσετέθη, ἄχρις οὗ ἔλθῃ τὸ σπέρμα ᾧ ἐπήγγελται, διαταγεὶς δι' ἀγγέλων ἐν χειρὶ μεσίτου. 20 ὁ δὲ μεσίτης ἑνὸς οὐκ ἔστιν, ὁ δὲ Θεὸς εἷς ἐστιν. 21 ὁ οὖν νόμος κατὰ τῶν ἐπαγγελιῶν τοῦ Θεοῦ; μὴ γένοιτο· εἰ γὰρ ἐδόθη νόμος ὁ δυνάμενος ζῳοποιῆσαι, ὄντως ἂν ἐκ νόμου ἦν ἡ δικαιοσύνη· 22 ἀλλὰ συνέκλεισεν ἡ γραφὴ τὰ πάντα ὑπὸ ἁμαρτίαν, ἵνα ἡ ἐπαγγελία ἐκ πίστεως Ἰησοῦ Χριστοῦ δοθῇ τοῖς πιστεύουσι..

СЕДМИЦА 15-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ, СРЕДА

Мк., 23 зач., VI.7-13

6.7 В то время призвал Иисус двенадцать, начал посылать их по два, и дал им власть над нечистыми духами. 8 И заповедал им ничего не брать в дорогу, кроме одного посоха: ни сумы, ни хлеба, ни меди в поясе, 9 но обуваться в простую обувь и не носить двух одежд. 10 И сказал им: если где войдете в дом, оставайтесь в нем, доколе не выйдете из того места. 11 И если кто не примет вас и не будет слушать вас,  выходя оттуда, оттрясите прах от ног ваших, во свидетельство на них. Истинно говорю вам: отраднее будет Содому и Гоморре в день суда, нежели тому городу. 12 Они пошли и проповедовали покаяние; 13 изгоняли многих бесов и многих больных мазали маслом и исцеляли.

 

(За? к7г.) Во врeмz џно, призвA ї}съ nбанaдесzте, и3 начaтъ и5хъ посылaти двA двA, и3 даsше и5мъ влaсть над8 д{хи нечи1стыми. И# заповёда и5мъ, да ничесHже в0змутъ на пyть, т0кмw жeзлъ є3ди1нъ: ни пи1ры, ни хлёба, ни при п0zсэ мёди: но њбувeни въ санд†ліz: и3 не њблачи1тисz въ двЁ ри6зэ. И# гlаше и5мъ: и3дёже ѓще вни1дете въ д0мъ, тY пребывaйте, д0ндеже и3зhдете tтyду: и3 є3ли1цы ѓще не пріи1мутъ вы2, нижE послyшаютъ вaсъ, и3сходsще tтyду, tтрzси1те прaхъ, и4же под8 ногaми вaшими, во свидётелство и5мъ: ґми1нь гlю вaмъ, tрaднэе бyдетъ сод0мwмъ и3 гом0ррwмъ въ дeнь сyдный, нeже грaду томY. И# и3зшeдше проповёдаху, да покaютсz: и3 бёсы мнHги и3згонsху: и3 мaзаху мaсломъ мнHги нед{жныz, и3 и3сцэлэвaху.

 

 

7 Καὶ προσκαλεῖται τοὺς δώδεκα, καὶ ἤρξατο αὐτοὺς ἀποστέλλειν δύο δύο, καὶ ἐδίδου αὐτοῖς ἐξουσίαν τῶν πνευμάτων τῶν ἀκαθάρτων, 8 καὶ παρήγγειλεν αὐτοῖς ἵνα μηδὲν αἴρωσιν εἰς ὁδὸν εἰ μὴ ῥάβδον μόνον, μὴ πήραν, μὴ ἄρτον, μὴ εἰς τὴν ζώνην χαλκόν, 9 ἀλλ' ὑποδεδεμένους σανδάλια, καὶ μὴ ἐνδεδύσθαι δύο χιτῶνας. 10 καὶ ἔλεγεν αὐτοῖς· Ὅπου ἐὰν εἰσέλθητε εἰς οἰκίαν, ἐκεῖ μένετε ἕως ἂν ἐξέλθητε ἐκεῖθεν· 11 καὶ ὅσοι ἐὰν μὴ δέξωνται ὑμᾶς μηδὲ ἀκούσωσιν ὑμῶν, ἐκπορευόμενοι ἐκεῖθεν ἐκτινάξατε τὸν χοῦν τὸν ὑποκάτω τῶν ποδῶν ὑμῶν εἰς μαρτύριον αὐτοῖς· ἀμὴν λέγω ὑμῖν, ἀνεκτότερον ἔσται Σοδόμοις ἢ Γομόρροις ἐν ἡμέρᾳ κρίσεως ἢ τῇ πόλει ἐκείνῃ. 12 Καὶ ἐξελθόντες ἐκήρυσσον ἵνα μετανοήσωσι, 13 καὶ δαιμόνια πολλὰ ἐξέβαλλον, καὶ ἤλειφον ἐλαίῳ πολλοὺς ἀρρώστους καὶ ἐθεράπευον.
 
 

СЕДМИЦА 15-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ, ЧЕТВЕРГ

Гал., 208 зач., III.23–IV.5

3.23 Братия, до пришествия веры мы заключены были под стражею закона, до того времени, как надлежало открыться вере. 24 Итак, закон был для нас детоводителем ко Христу, дабы нам оправдаться верою; 25 по пришествии же веры, мы уже не под руководством детоводителя. 26 Ибо все вы – сыны Божии по вере во Христа Иисуса; 27 все вы, во Христа крестившиеся, во Христа облеклись. 28 Нет уже Иудея, ни язычника; нет раба, ни свободного; нет мужеского пола, ни женского: ибо все вы одно во Христе Иисусе. 29 Если же вы Христовы, то вы – семя Авраамово и по обетованию наследники. 4.1 Еще скажу: наследник, доколе в детстве, ничем не отличается от раба, хотя и господин всего: 2 он подчинен попечителям и домоправителям до срока, отцом назначенного. 3 Так и мы, доколе были в детстве, были порабощены вещественным началам мира. 4 Но когда пришла полнота времени, Бог послал Сына Своего Единородного, Который родился от жены, подчинился закону, 5 чтобы искупить подзаконных, дабы нам получить усыновление.

 

(За? ©и.) Брaтіе, прeжде пришeствіz вёры, под8 зак0номъ стрег0ми бёхомъ, затворeни въ хотsщую вёру tкрhтисz. Тёмже зак0нъ пёстунъ нaмъ бhсть во хrтA, да t вёры њправди1мсz: пришeдшей же вёрэ, ўжE не под8 пёстуномъ є3смы2. Вси1 бо вы2 сн7ове б9іи є3стE вёрою њ хrтЁ ї}сэ: є3ли1цы бо во хrтA крести1стесz, во хrтA њблек0стесz. Нёсть їудeй, ни є4ллинъ: нёсть рaбъ, ни своб0дь: нёсть мyжескій п0лъ, ни жeнскій: вси1 бо вы2 є3ди1но є3стE њ хrтЁ ї}сэ. Ѓще ли вы2 хrтHвы, u5бо ґвраaмле сёмz є3стE, и3 по њбэтовaнію наслBдницы. Глаг0лю же: въ є3ли1ко врeмz наслёдникъ млaдъ є4сть, ничи1мже лyчшій є4сть рабA, госп0дь сhй всёхъ: но под8 повели1тєли и3 прист†вники є4сть дaже до нар0ка џтча. Тaкожде и3 мы2, є3гдA бёхомъ млaди, под8 стіхjами бёхомъ мjра порабощeни: Е#гдa же пріи1де кончи1на лёта, послA бGъ сн7а своего2 є3динор0днаго, раждaемаго t жены2, бывaема под8 зак0номъ, да подзакHнныz и3скyпитъ, да всыновлeніе воспріи1мемъ.

 

 

23 Πρὸ δὲ τοῦ ἐλθεῖν τὴν πίστιν ὑπὸ νόμον ἐφρουρούμεθα συγκλεκλεισμένοι εἰς τὴν μέλλουσαν πίστιν ἀποκαλυφθῆναι. 24 ὥστε ὁ νόμος παιδαγωγὸς ἡμῶν γέγονεν εἰς Χριστόν, ἵνα ἐκ πίστεως δικαιωθῶμεν· 25 ἐλθούσης δὲ τῆς πίστεως οὐκέτι ὑπὸ παιδαγωγόν ἐσμεν. 26 πάντες γὰρ υἱοὶ Θεοῦ ἐστε διὰ τῆς πίστεως ἐν Χριστῷ Ἰησοῦ· 27 ὅσοι γὰρ εἰς Χριστὸν ἐβαπτίσθητε, Χριστὸν ἐνεδύσασθε. 28 οὐκ ἔνι Ἰουδαῖος οὐδὲ Ἕλλην, οὐκ ἔνι δοῦλος οὐδὲ ἐλεύθερος, οὐκ ἔνι ἄρσεν καὶ θῆλυ· πάντες γὰρ ὑμεῖς εἷς ἐστε ἐν Χριστῷ Ἰησοῦ. 29 εἰ δὲ ὑμεῖς Χριστοῦ, ἄρα τοῦ Ἀβραὰμ σπέρμα ἐστὲ καὶ κατ' ἐπαγγελίαν κληρονόμοι.
6.1 Λέγω δέ, ἐφ' ὅσον χρόνον ὁ κληρονόμος νήπιός ἐστιν, οὐδὲν διαφέρει δούλου, κύριος πάντων ὤν, 2 ἀλλὰ ὑπὸ ἐπιτρόπους ἐστὶ καὶ οἰκονόμους ἄχρι τῆς προθεσμίας τοῦ πατρός. 3 οὕτω καὶ ἡμεῖς, ὅτε ἦμεν νήπιοι, ὑπὸ τὰ στοιχεῖα τοῦ κόσμου ἦμεν δεδουλωμένοι· 4 ὅτε δὲ ἦλθε τὸ πλήρωμα τοῦ χρόνου, ἐξαπέστειλεν ὁ Θεὸς τὸν υἱὸν αὐτοῦ, γενόμενον ἐκ γυναικός, γενόμενον ὑπὸ νόμον, 5 ἵνα τοὺς ὑπὸ νόμον ἐξαγοράσῃ, ἵνα τὴν υἱοθεσίαν ἀπολάβωμεν.
 

СЕДМИЦА 15-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ, ЧЕТВЕРГ

Мк., 25 зач., VI.30-45

6.30 В то время собрались Апостолы к Иисусу и рассказали Ему все, и что сделали, и чему научили. 31 Он сказал им: пойдите вы одни в пустынное место и отдохните немного. Ибо много было приходящих и отходящих, так что и есть им было некогда. 32 И отправились в пустынное место в лодке одни. 33 Народ увидел, как они отправились, и многие узнали их. И бежали туда пешие из всех городов, и предупредили их, и собрались к Нему. 34 Иисус, выйдя, увидел множество народа и сжалился над ними, потому что они были как овцы, не имеющие пастыря; и начал учить их много. 35 И как времени прошло много, ученики Его, приступив к Нему, говорят: место здесь пустынное, а времени уже много; 36 отпусти их, чтобы они пошли в окрестные деревни и селения и купили себе хлеба; ибо им нечего есть. 37 Он сказал им в ответ: вы дайте им есть. И сказали Ему: разве нам пойти купить хлеба динариев на двести и дать им есть? 38 Но Он спросил их: сколько у вас хлебов? Пойдите, посмотрите. Они, узнав, сказали: пять хлебов и две рыбы. 39 Тогда повелел им рассадить всех отделениями на зеленой траве. 40 И сели рядами, по сто и по пятидесяти. 41 Он взял пять хлебов и две рыбы, воззрев на небо, благословил и преломил хлебы и дал ученикам Своим, чтобы они раздали им; и две рыбы разделил на всех. 42 И ели все и насытились. 43 И набрали кусков хлеба и остатков от рыб двенадцать полных коробов. 44 Было же евших хлебы около пяти тысяч мужей. 45 И тотчас понудил учеников Своих войти в лодку и отправиться вперед на другую сторону к Вифсаиде, пока Он отпустит народ.

 

(За? к7є.) Во врeмz џно, собрашaсz ґпcли ко ї}су и3 возвэсти1ша є3мY вс‰, и3 є3ли6ка сотвори1ша, и3 є3ли6ка научи1ша. И# речE и5мъ: пріиди1те вы2 сaми въ пyсто мёсто є3ди1ни и3 почjйте мaлw. Бsху бо приходsщіи и3 tходsщіи мн0зи, и3 ни ћсти и5мъ бЁ когдA. И# и3д0ша въ пyсто мёсто кораблeмъ є3ди1ни. И# ви1дэша и5хъ и3дyщихъ нар0ди, и3 познaша и5хъ мн0зи: и3 пёши t всёхъ градHвъ стицaхусz тaмw, и3 предвари1ша и5хъ, и3 снид0шасz къ немY. И# и3зшeдъ ви1дэ ї}съ нар0дъ мн0гъ и3 млcрдова њ ни1хъ, занE бsху ћкw џвцы не и3мyщыz пaстырz: и3 начaтъ и5хъ ўчи1ти мн0гw. И# ўжE часY мн0гу бhвшу, пристyпльше къ немY ўчн7цы2 є3гw2, глаг0лаша, ћкw пyсто є4сть мёсто, и3 ўжE чaсъ мн0гъ: tпусти2 и5хъ, да шeдше во њкрeстныхъ сeлэхъ и3 вeсехъ кyпzтъ себЁ хлёбы: не и4мутъ бо чесw2 ћсти. Џнъ же tвэщaвъ речE и5мъ: дади1те и5мъ вы2 ћсти. И# глаг0лаша є3мY: да шeдше кyпимъ двэмA ст0ма пBнzзь хлёбы и3 дaмы и5мъ ћсти; Џнъ же речE и4мъ: коли1кw хлёбы и4мате; и3ди1те и3 ви1дите. И# ўвёдэвше глаг0лаша: пsть (хлBбъ), и3 двЁ ры6бэ. И# повелЁ и5мъ посади1ти вс‰ на сп0ды на сп0ды  на травЁ зеленЁ. И# возлег0ша на лёхи на лёхи по стY и3 по пzти1десzтъ. И# пріeмь пsть хлBбъ и3 двЁ рhбэ, воззрёвъ на нeбо, блгcви2 и3 преломи2 хлёбы, и3 даsше ўчн7кHмъ свои6мъ, да предлагaютъ пред8 ни1ми: и3 џбэ ры6бэ раздэли2 всBмъ. И# kд0ша вси2 и3 насhтишасz: и3 взsша ўкрyхи, дванaдесzте к0шz и3сп0лнь, и3 t ры6бу. Бsше же ћдшихъ хлёбы ћкw пsть тhсzщъ мужeй. И# ѓбіе понyди ўчн7ки2 сво‰ вни1ти въ корaбль и3 вари1ти* є3го2 на w4нъ п0лъ къ виfсаjдэ, д0ндеже сaмъ tпyститъ нар0ды.

* њс0бь

** во њкрyгъ

*** на кyчы

**** предвари1ти

 

 

30 Καὶ συνάγονται οἱ ἀπόστολοι πρὸς τὸν Ἰησοῦν, καὶ ἀπήγγειλαν αὐτῷ πάντα, καὶ ὅσα ἐποιήσαν καὶ ὅσα ἐδίδαξαν. 31 καὶ εἶπεν αὐτοῖς· Δεῦτε ὑμεῖς αὐτοὶ κατ' ἰδίαν εἰς ἔρημον τόπον, καὶ ἀναπαύεσθε ὀλίγον· ἦσαν γὰρ οἱ ἐρχόμενοι καὶ οἱ ὑπάγοντες πολλοί, καὶ οὐδὲ φαγεῖν εὐκαίρουν. 32 καὶ ἀπῆλθον εἰς ἔρημον τόπον ἐν πλοίῳ κατ' ἰδίαν. 33 καὶ εἶδον αὐτοὺς ὑπάγοντας, καὶ ἐπέγνωσαν αὐτοὺς πολλοί, καὶ πεζῇ ἀπὸ πασῶν τῶν πόλεων συνέδραμον ἐκεῖ καὶ προῆλθον αὐτοὺς καὶ συνῆλθον πρὸς αὐτόν. 34 Καὶ ἐξελθὼν ὁ Ἰησοῦς εἶδεν πολὺν ὄχλον καὶ ἐσπλαγχνίσθη ἐπ' αὐτοῖς, ὅτι ἦσαν ὡς πρόβατα μὴ ἔχοντα ποιμένα καὶ ἤρξατο διδάσκειν αὐτοὺς πολλά. 35 Καὶ ἤδη ὥρας πολλῆς γενομένης προσελθόντες αὐτῷ οἱ μαθηταὶ αὐτοῦ λέγουσιν ὅτι Ἔρημός ἐστιν ὁ τόπος καὶ ἤδη ὥρα πολλή· 36 ἀπόλυσον αὐτούς, ἵνα ἀπελθόντες εἰς τοὺς κύκλῳ ἀγροὺς καὶ κώμας ἀγοράσωσιν ἑαυτοῖς ἄρτους· τί γὰρ φάγωσιν οὐκ ἔχουσιν. 37 ὁ δὲ ἀποκριθεὶς εἶπεν αὐτοῖς· Δότε αὐτοῖς ὑμεῖς φαγεῖν. καὶ λέγουσιν αὐτῷ· Ἀπελθόντες ἀγοράσωμεν δηναρίων διακοσίων ἄρτους καὶ δῶμεν αὐτοῖς φαγεῖν; 38 ὁ δὲ λέγει αὐτοῖς· Πόσους ἄρτους ἔχετε; ὑπάγετε καὶ ἴδετε. καὶ γνόντες λέγουσι· Πέντε, καὶ δύο ἰχθύας. 39 καὶ ἐπέταξεν αὐτοῖς ἀνακλῖναι πάντας συμπόσια συμπόσια ἐπὶ τῷ χλωρῷ χόρτῳ. 40 καὶ ἀνέπεσον πρασιαὶ πρασιαὶ ἀνὰ ἑκατὸν καὶ ἀνὰ πεντήκοντα. 41 καὶ λαβὼν τοὺς πέντε ἄρτους καὶ τοὺς δύο ἰχθύας ἀναβλέψας εἰς τὸν οὐρανὸν εὐλόγησε, καὶ κατέκλασε τοὺς ἄρτους καὶ ἐδίδου τοῖς μαθηταῖς ἵνα παραθῶσιν αὐτοῖς, καὶ τοὺς δύο ἰχθύας ἐμέρισε πᾶσι. 42 καὶ ἔφαγον πάντες καὶ ἐχορτάσθησαν, 43 καὶ ἦραν κλασμάτων δώδεκα κοφίνους πλήρεις, καὶ ἀπὸ τῶν ἰχθύων. 44 καὶ ἦσαν οἱ φαγόντες τοὺς ἄρτους πεντακισχίλιοι ἄνδρες. 45 Καὶ εὐθέως ἠνάγκασε τοὺς μαθητὰς αὐτοῦ ἐμβῆναι εἰς τὸ πλοῖον καὶ προάγειν εἰς τὸ πέραν πρὸς Βηθσαϊδάν, ἕως αὐτὸς ἀπολύσῃ τὸν ὄχλον·.

СЕДМИЦА 15-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ, ПЯТНИЦА

Гал., 210 зач., IV.8-21

4.8 Братия, не знав Бога, вы служили богам, которые в существе не боги. 9 Ныне же, познав Бога, или, лучше, получив познание от Бога, для чего возвращаетесь опять к немощным и бедным вещественным началам и хотите еще снова поработить себя им? 10 Наблюдайте дни, месяцы, времена и годы. 11 Боюсь за вас, не напрасно ли я трудился у вас. 12 Прошу вас, братия, будьте, как я; потому что и я – как вы. Вы ничем не обидели меня. 13 Знайте, что хотя я в немощи плоти благовествовал вам в первый раз, 14 но вы не презрели искушения моего во плоти моей и не возгнушались им, а приняли меня, как Ангела Божия, как Христа Иисуса. 15 Как вы были блаженны! Свидетельствую о вас, что, если бы возможно было, вы исторгли бы очи свои и отдали мне. 16 Итак, неужели я сделался врагом вашим, говоря вам истину? 17 Ревнуют по вас нечисто, а хотят вас отлучить, чтобы вы ревновали по них. 18 Хорошо ревновать в добром всегда, а не в моем только присутствии у вас. 19 Дети мои, для которых я снова в муках рождения, доколе не изобразится в вас Христос! 20 Хотел бы я теперь быть у вас и изменить голос мой, потому что я в недоумении о вас. 21 Скажите мне вы, желающие быть под законом: разве вы не слушаете закона?

 

(За? ©i.) Брaтіе, не вёдуще бGа, служи1сте не по є3стествY сyщымъ б0гwмъ: нн7э же, познaвше бGа, пaче же познaни бhвше t бGа, кaкw возвращaетесz пaки на немощны6z и3 худhz стіхjи, и5мже пaки свhше* служи1ти х0щете; дни6 смотрsете, и3 мцcы, и3 временA, и3 лBта. Бою1сz њ вaсъ, є3дA кaкw всyе труди1хсz въ вaсъ. Бyдите ћкоже ѓзъ, занE и3 ѓзъ, ћкоже вы2: брaтіе, молю2 вы2. Ничи1мже менE њби1дэсте: вёсте же, ћкw за нeмощь пл0ти благовэсти1хъ вaмъ пeрвэе: и3 и3скушeніz моегw2, є4же во пл0ти моeй, не ўничижи1сте, ни њплевaсте, но ћкоже ѓгGла б9іz пріsсте мS, ћкw хrтA ї}са. К0е u5бо бsше бlжeнство вaше; Свидётелствую бо вaмъ, ћкw, ѓще бы бhло м0щно, nчесA в†ша и3звертёвше дaли бhсте ми2. Тёмже врaгъ вaмъ бhхъ, и4стину вaмъ глаг0лz; Ревнyютъ по вaсъ не д0брэ, но tлучи1ти вaсъ хотsтъ, да и5мъ ревнyете. Добр0 же, є4же ревновaти всегдA въ д0брэмъ, и3 не т0чію внегдA приходи1ти ми2 къ вaмъ. Ч†дца мо‰, и4миже пaки болёзную, д0ндеже воwбрази1тсz хrт0съ въ вaсъ: хотёлъ же бhхъ пріити2 къ вaмъ нн7э и3 и3змэни1ти глaсъ м0й, ћкw не домышлsюсz њ вaсъ.Глаг0лите ми2, и5же под8 зак0номъ х0щете бhти: зак0на ли не слyшаете;

* вспsть

 

 

8 Ἀλλὰ τότε μὲν οὐκ εἰδότες Θεὸν ἐδουλεύσατε τοῖς μὴ φύσει οὖσι θεοῖς· 9 νῦν δὲ γνόντες Θεόν, μᾶλλον δὲ γνωσθέντες ὑπὸ Θεοῦ, πῶς ἐπιστρέφετε πάλιν ἐπὶ τὰ ἀσθενῆ καὶ πτωχὰ στοιχεῖα, οἷς πάλιν ἄνωθεν δουλεύειν θέλετε; 10 ἡμέρας παρατηρεῖσθε καὶ μῆνας καὶ καιροὺς καὶ ἐνιαυτούς; 11 φοβοῦμαι ὑμᾶς μήπως εἰκῆ κεκοπίακα εἰς ὑμᾶς. 12 Γίνεσθε ὡς ἐγώ, ὅτι κἀγὼ ὡς ὑμεῖς, ἀδελφοί, δέομαι ὑμῶν. οὐδέν με ἠδικήσατε. 13 οἴδατε δὲ ὅτι δι' ἀσθένειαν τῆς σαρκὸς εὐηγγελισάμην ὑμῖν τὸ πρότερον, 14 καὶ τὸν πειρασμόν μου τὸν ἐν τῇ σαρκί μου οὐκ ἐξουθενήσατε οὐδὲ ἐξεπτύσατε, ἀλλ' ὡς ἄγγελον Θεοῦ ἐδέξασθέ με, ὡς Χριστὸν Ἰησοῦν. 15 τίς οὖν ἦν ὁ μακαρισμὸς ὑμῶν; μαρτυρῶ γὰρ ὑμῖν ὅτι εἰ δυνατὸν τοὺς ὀφθαλμοὺς ὑμῶν ἐξορύξαντες ἂν ἐδώκατέ μοι. 16 ὥστε ἐχθρὸς ὑμῶν γέγονα ἀληθεύων ὑμῖν; 17 ζηλοῦσιν ὑμᾶς οὐ καλῶς, ἀλλὰ ἐκκλεῖσαι ὑμᾶς θέλουσιν, ἵνα αὐτοὺς ζηλοῦτε. 18 καλὸν δὲ ζηλοῦσθαι ἐν καλῷ πάντοτε καὶ μὴ μόνον ἐν τῷ παρεῖναί με πρὸς ὑμᾶς. 19 τεκνία μου, οὓς πάλιν ὠδίνω, ἄχρις οὗ μορφωθῇ Χριστὸς ἐν ὑμῖν! 20 ἤθελον δὲ παρεῖναι πρὸς ὑμᾶς ἄρτι καὶ ἀλλάξαι τὴν φωνήν μου, ὅτι ἀποροῦμαι ἐν ὑμῖν. 21 Λέγετέ μοι οἱ ὑπὸ νόμον θέλοντες εἶναι· τὸν νόμον οὐκ ἀκούετε;
 

СЕДМИЦА 15-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ, ПЯТНИЦА

Мк., 26 зач., VI.45-53

6.45 В то время понудил Иисус учеников Своих войти в лодку и отправиться вперед на другую сторону к Вифсаиде, пока Он отпустит народ. 46 И, отпустив их, пошел на гору помолиться. 47 Вечером лодка была посреди моря, а Он один на земле. 48 И увидел их бедствующих в плавании, потому что ветер им был противный. Около же четвертой стражи ночи подошел к ним, идя по морю, и хотел миновать их. 49 Они, увидев Его идущего по морю, подумали, что это призрак и вскричали. 50 Ибо все видели Его и испугались. И тотчас заговорил с ними и сказал им: ободритесь, это Я, не бойтесь. 51 И вошел к ним в лодку; и ветер утих. И они чрезвычайно изумлялись в себе и дивились, 52 ибо не вразумились чудом над хлебами: потому что сердце их было окаменено. 53 И, переправившись, прибыли в землю Геннисаретскую и пристали к берегу.

 

(За? к7ѕ.) Во врeмz џно, понyди ї}съ ўчн7ки2 сво‰ вни1ти въ корaбль и3 вари1ти* є3го2 на w4нъ п0лъ къ виfсаjдэ, д0ндеже сaмъ tпyститъ нар0ды. И# tрeксz и5мъ**, и4де въ г0ру помоли1тисz. И# вeчеру бhвшу, бЁ корaбль посредЁ м0рz, и3 сaмъ є3ди1нъ на земли2. И# ви1дэ и4хъ стрaждущихъ въ плaваніи: бё бо вётръ проти1венъ и5мъ: и3 њ четвeртэй стрaжи нощнёй пріи1де къ ни6мъ, по м0рю ходsй, и3 хотsше минyти и5хъ. Nни1 же ви1дэвше є3го2 ходsща по м0рю, мнsху призрaкъ бhти и3 возопи1ша. Вси1 бо є3го2 ви1дэша и3 смути1шасz. И# ѓбіе гlа съ ни1ми и3 речE и5мъ: дерзaйте: ѓзъ є4смь, не б0йтесz. И# вни1де къ ни6мъ въ корaбль: и3 ўлeже вётръ. И# ѕэлw2 и4злиха въ себЁ ўжасaхусz и3 дивлsхусz. Не разумёша бо њ хлёбэхъ: бё бо сeрдце и4хъ њкаменeно. И# прешeдше пріид0ша въ зeмлю геннисарeтску и3 пристaша.

* предвари1ти

** и3 tпусти1въ |

 

 

45 Καὶ εὐθέως ἠνάγκασε τοὺς μαθητὰς αὐτοῦ ἐμβῆναι εἰς τὸ πλοῖον καὶ προάγειν εἰς τὸ πέραν πρὸς Βηθσαϊδάν, ἕως αὐτὸς ἀπολύσῃ τὸν ὄχλον· 46 καὶ ἀποταξάμενος αὐτοῖς ἀπῆλθεν εἰς τὸ ὄρος προσεύξασθαι. 47 καὶ ὀψίας γενομένης ἦν τὸ πλοῖον ἐν μέσῳ τῆς θαλάσσης, καὶ αὐτὸς μόνος ἐπὶ τῆς γῆς. 48 καὶ ἰδὼν αὐτοὺς βασανιζομένους ἐν τῷ ἐλαύνειν· ἦν γὰρ ὁ ἄνεμος ἐναντίος αὐτοῖς· καὶ περὶ τετάρτην φυλακὴν τῆς νυκτὸς ἔρχεται πρὸς αὐτοὺς περιπατῶν ἐπὶ τῆς θαλάσσης, καὶ ἤθελε παρελθεῖν αὐτούς. 49 οἱ δὲ ἰδόντες αὐτὸν περιπατοῦντα ἐπὶ τῆς θαλάσσης ἔδοξαν φάντασμα εἶναι, καὶ ἀνέκραξαν· 50 πάντες γὰρ αὐτὸν εἶδον καὶ ἐταράχθησαν· καὶ εὐθέως ἐλάλησε μετ' αὐτῶν καὶ λέγει αὐτοῖς· Θαρσεῖτε, ἐγώ εἰμι, μὴ φοβεῖσθε. 51 καὶ ἀνέβη εἰς τὸ πλοῖον πρὸς αὐτοὺς, καὶ ἐκόπασεν ὁ ἄνεμος· καὶ λίαν ἐκ περισσοῦ ἐν ἑαυτοῖς ἐξίσταντο καὶ ἐθαύμαζον. 52 οὐ γὰρ συνῆκαν ἐπὶ τοῖς ἄρτοις, ἀλλ' ἦν αὐτῶν ἡ καρδία πεπωρωμένη. 53 Καὶ διαπεράσαντες ἀπῆλθον ἐπὶ τὴν γῆν Γεννησαρὲτ καὶ προσωρμίσθησαν.

СЕДМИЦА 15-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ, СУББОТА

1 Кор., 132 зач., IV.17–V.5

4.17 Братия, я послал к вам Тимофея, моего возлюбленного и верного в Господе сына, который напомнит вам о путях моих во Христе, как я учу везде, во всякой церкви. 18 Как я не иду к вам, то некоторые у вас возгордились; 19 но я скоро приду к вам, если угодно будет Господу, и испытаю не слова возгордившихся, а силу. 20 Ибо Царствие Божие, не в слове, а в силе. 21 Чего вы хотите? с жезлом придти к вам, или с любовью и духом кротости? 5.1 Есть верный слух, что у вас появилось блудодеяние, и притом такое блудодеяние, какого не слышно даже у язычников, что некто вместо жены имеет жену отца своего. 2 И вы возгордились, вместо того, чтобы лучше плакать, дабы изъят был из среды вас сделавший такое дело. 3 А я, отсутствуя телом, но присутствуя у вас духом, уже решил, как бы находясь у вас: сделавшего такое дело, 4 в собрании вашем во имя Господа нашего Иисуса Христа, обще с моим духом, силою Господа нашего Иисуса Христа 5 предать сатане во измождение плоти, чтобы дух был спасен в день Господа нашего Иисуса Христа.

 

(За? рlв.) Брaтіе, послaхъ къ вaмъ тімоfeа, и4же ми2 є4сть чaдо возлю1блено и3 вёрно њ гDэ, и4же вaмъ воспомsнетъ пути6 мо‰, ±же њ хrтЁ ї}сэ, ћкоже вездЁ и3 во всsцэй цRкви ўчY. Ћкw не грzдyщу ми2 къ вaмъ, разгордёшасz нёцыи: пріидy же ск0рw къ вaмъ, ѓще гDь восх0щетъ, и3 ўразумёю не сл0во разгордёвшихсz, но си1лу: не въ словеси1 бо цrтво б9іе, но въ си1лэ. Что2 х0щете; съ пaлицею ли пріидY къ вaмъ, и3ли2 съ люб0вію и3 дyхомъ кр0тости; Tню1дъ слhшитсz въ вaсъ блужeніе, и3 таково2 блужeніе, kков0же ни во kзhцэхъ и3менyетсz, ћкw нёкоему и3мёти женY џтчую. И# вы2 разгордёсте, и3 не пaче плaкасте, да и4зметсz t среды2 вaсъ содёzвый дёло сіE. ЗанE ѓзъ ќбw ѓще не ў вaсъ сhй тёломъ, тy же живhй дyхомъ, ўжE суди1хъ, ћкw тaмw сhй: содёzвшаго си1це сіE, њ и4мени гDа нaшегw ї}са хrтA. собрaвшымсz вaмъ и3 моемY дyху, съ си1лою гDа нaшегw ї}са хrтA, предaти таковaго сатанЁ во и3змождeніе пл0ти, да дyхъ спасeтсz въ дeнь гDа нaшегw ї}са хrтA.

 

 

17 Διὰ τοῦτο ἔπεμψα ὑμῖν Τιμόθεον, ὅς ἐστι τέκνον μου ἀγαπητὸν καὶ πιστὸν ἐν Κυρίῳ, ὃς ὑμᾶς ἀναμνήσει τὰς ὁδούς μου τὰς ἐν Χριστῷ, καθὼς πανταχοῦ ἐν πάσῃ ἐκκλησίᾳ διδάσκω. 18 Ὡς μὴ ἐρχομένου δέ μου πρὸς ὑμᾶς ἐφυσιώθησάν τινες· 19 ἐλεύσομαι δὲ ταχέως πρὸς ὑμᾶς, ἐὰν ὁ Κύριος θελήσῃ, καὶ γνώσομαι οὐ τὸν λόγον τῶν πεφυσιωμένων, ἀλλὰ τὴν δύναμιν· 20 οὐ γὰρ ἐν λόγῳ ἡ βασιλεία τοῦ Θεοῦ, ἀλλ' ἐν δυνάμει. 21 τί θέλετε; ἐν ῥάβδῳ ἔλθω πρὸς ὑμᾶς, ἢ ἐν ἀγάπῃ πνεύματί τε πρᾳότητος;

5.1 Ὅλως ἀκούεται ἐν ὑμῖν πορνεία, καὶ τοιαύτη πορνεία, ἥτις οὐδὲ ἐν τοῖς ἔθνεσιν ὀνομάζεται, ὥστε γυναῖκά τινα τοῦ πατρὸς ἔχειν. 2 καὶ ὑμεῖς πεφυσιωμένοι ἐστέ, καὶ οὐχὶ μᾶλλον ἐπενθήσατε, ἵνα ἐξαρθῇ ἐκ μέσου ὑμῶν ὁ τὸ ἔργον τοῦτο ποιήσας! 3 ἐγὼ μὲν γὰρ ὡς ἀπὼν τῷ σώματι, παρὼν δὲ τῷ πνεύματι ἤδη κέκρικα ὡς παρὼν τὸν οὕτω τοῦτο κατεργασάμενον, 4 ἐν τῷ ὀνόματι τοῦ Κυρίου ἡμῶν Ἰησοῦ Χριστοῦ συναχθέντων ὑμῶν καὶ τοῦ ἐμοῦ πνεύματος σὺν τῇ δυνάμει τοῦ Κυρίου ἡμῶν Ἰησοῦ Χριστοῦ 5 παραδοῦναι τὸν τοιοῦτον τῷ Σατανᾷ εἰς ὄλεθρον τῆς σαρκός, ἵνα τὸ πνεῦμα σωθῇ ἐν τῇ ἡμέρᾳ τοῦ Κυρίου Ἰησοῦ.

СЕДМИЦА 15-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ, СУББОТА

Мф., 97 зач., XXIV.1-13

24.1 В то время приступили к Иисусу ученики Его, чтобы показать Ему здания храма. 2 Иисус же сказал им: видите ли все это? Истинно говорю вам: не останется здесь камня на камне; все будет разрушено. 3 Когда же Он сидел на горе Елеонской, то приступили к Нему ученики наедине, и спросили: скажи нам, когда это будет, и какой признак Твоего пришествия и кончины века? 4 Иисус сказал им в ответ: берегитесь, чтобы кто не прельстил вас. 5 Ибо многие придут под именем Моим и будут говорить: «я Христос», и многих прельстят. 6 Также услышите о войнах и о военных слухах. Смотрите, не ужасайтесь: ибо надлежит всему тому быть; но это еще не конец. 7 Ибо восстанет народ на народ, и царство на царство; и будут глады, моры и землетрясения по местам. 8 Все же это – начало болезней. 9 Тогда будут предавать вас на мучения и убивать вас; и вы будете ненавидимы всеми народами за имя Мое. 10 И тогда соблазнятся многие; и друг друга будут предавать и возненавидят друг друга. 11 И многие лжепророки восстанут и прельстят многих. 12 И по причине умножения беззакония, во многих охладеет любовь. 13 Претерпевший же до конца спасется.

 

(За? §з.) Во врeмz џно, приступи1ша ко ї}су ўчн7цы2 є3гw2 показaти є3мY зд†ніz церкHвнаz. Ї}съ же речE и5мъ: не ви1дите ли вс‰ сі‰; ґми1нь гlю вaмъ, не и4мать њстaти здЁ кaмень на кaмени, и4же не разори1тсz. Сэдsщу же є3мY на горЁ є3леHнстэй, приступи1ша къ немY ўчн7цы2 на є3ди1нэ, глаг0люще: рцы2 нaмъ, когдA сі‰ бyдутъ; и3 что2 є4сть знaменіе твоегw2 пришeствіz и3 кончи1на вёка; И# tвэщaвъ ї}съ речE и5мъ: блюди1те, да никт0же вaсъ прельсти1тъ: мн0зи бо пріи1дутъ во и4мz моE, глаг0люще: ѓзъ є4смь хrт0съ: и3 мнHги прельстsтъ. Ўслhшати же и4мате бр†ни и3 слы6шаніz брaнемъ. Зри1те, не ўжасaйтесz, подобaетъ бо всBмъ си6мъ бhти: но не тогдA є4сть кончи1на. Востaнетъ бо kзhкъ на kзhкъ, и3 цaрство на цaрство: и3 бyдутъ глaди и3 п†губы и3 трyси по мёстwмъ: вс‰ же сі‰ начaло болёзнемъ. ТогдA предадsтъ вы2 въ скHрби и3 ўбію1тъ вы2: и3 бyдете ненави1дими всёми kзы6ки и4мене моегw2 рaди. И# тогдA соблазнsтсz мн0зи, и3 дрyгъ дрyга предадsтъ, и3 возненави1дzтъ дрyгъ дрyга: и3 мн0зи лжепрор0цы востaнутъ и3 прельстsтъ мнHгіz: и3 за ўмножeніе беззак0ніz, и3зсsкнетъ любы2 мн0гихъ. Претерпёвый же до концA, т0й спасeтсz.

 

 

1 Καὶ ἐξελθὼν ὁ Ἰησοῦς ἐπορεύετο ἀπὸ τοῦ ἱεροῦ· καὶ προσῆλθον οἱ μαθηταὶ αὐτοῦ ἐπιδεῖξαι αὐτῷ τὰς οἰκοδομὰς τοῦ ἱεροῦ. 2 ὁ δὲ Ἰησοῦς εἶπεν αὐτοῖς· Οὐ βλέπετε ταῦτα πάντα; ἀμὴν λέγω ὑμῖν, οὐ μὴ ἀφεθῇ ὧδε λίθος ἐπὶ λίθον ὃς οὐ καταλυθήσεται. 3 Καθημένου δὲ αὐτοῦ ἐπὶ τοῦ ὄρους τῶν ἐλαιῶν προσῆλθον αὐτῷ οἱ μαθηταὶ κατ' ἰδίαν λέγοντες· Εἰπὲ ἡμῖν πότε ταῦτα ἔσται, καὶ τί τὸ σημεῖον τῆς σῆς παρουσίας καὶ τῆς συντελείας τοῦ αἰῶνος; 4 καὶ ἀποκριθεὶς ὁ Ἰησοῦς εἶπεν αὐτοῖς· Βλέπετε μή τις ὑμᾶς πλανήσῃ. 5 πολλοὶ γὰρ ἐλεύσονται ἐπὶ τῷ ὀνόματί μου λέγοντες, ἐγώ εἰμι ὁ Χριστός, καὶ πολλοὺς πλανήσουσι. 6 μελλήσετε δὲ ἀκούειν πολέμους καὶ ἀκοὰς πολέμων· ὁρᾶτε, μὴ θροεῖσθε· δεῖ γὰρ πάντα γενέσθαι, ἀλλ' οὔπω ἐστὶ τὸ τέλος. 7 ἐγερθήσεται γὰρ ἔθνος ἐπὶ ἔθνος καὶ βασιλεία ἐπὶ βασιλείαν, καὶ ἔσονται λιμοὶ καὶ σεισμοὶ κατὰ τόπους· 8 πάντα δὲ ταῦτα ἀρχὴ ὠδίνων. 9 τότε παραδώσουσιν ὑμᾶς εἰς θλῖψιν καὶ ἀποκτενοῦσιν ὑμᾶς, καὶ ἔσεσθε μισούμενοι ὑπὸ πάντων τῶν ἐθνῶν διὰ τὸ ὄνομά μου. 10 καὶ τότε σκανδαλισθήσονται πολλοὶ καὶ ἀλλήλους παραδώσουσι καὶ μισήσουσιν ἀλλήλους. 11 καὶ πολλοὶ ψευδοπροφῆται ἐγερθήσονται καὶ πλανήσουσι πολλούς, 12 καὶ διὰ τὸ πληθυνθῆναι τὴν ἀνομίαν ψυγήσεται ἡ ἀγάπη τῶν πολλῶν. 13 ὁ δὲ ὑπομείνας εἰς τέλος, οὗτος σωθήσεται.
 

НЕДЕЛЯ 15-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ (ВОСКРЕСЕНИЕ)

2 Кор., 176 зач., IV.6-15

4.6 Братия, Бог, повелевший из тьмы воссиять свету, озарил наши сердца, дабы просветить нас познанием славы Божией в лице Иисуса Христа. 7 Но сокровище сие мы носим в глиняных сосудах, чтобы преизбыточная сила была приписываема Богу, а не нам. 8 Мы отовсюду притесняемы, но не стеснены; мы в отчаянных обстоятельствах, но не отчаеваемся, 9 мы гонимы, но не оставлены; низлагаемы, но не погибаем. 10 Всегда носим в теле мертвость Господа Иисуса, чтобы и жизнь Иисусова открылась в теле нашем. 11 Ибо мы живые непрестанно предаемся на смерть ради Иисуса, чтобы и жизнь Иисусова открылась в смертной плоти нашей, 12 так что смерть действует в нас, а жизнь в вас. 13 Но, имея тот же дух веры, как написано: «я веровал и потому говорил» (Пс. 115,1), и мы веруем, потому и говорим, зная, 14 что Воскресивший Господа Иисуса воскресит через Иисуса и нас и поставит перед Собою с вами. 15 Ибо все для вас, дабы обилие благодати тем большую во многих произвело благодарность во славу Божию.

 

(За? рo7ѕ.) Брaтіе, бGъ рекjй и3з8 тмы2 свёту возсіsти, и4же возсіS въ сердцaхъ нaшихъ, къ просвэщeнію рaзума слaвы б9іz њ лицы2 ї}съ хrт0вэ. И$мамы же сокр0вище сіE въ скудeльныхъ сосyдэхъ, да премн0жество си1лы бyдетъ б9іz, ґ не t нaсъ: во всeмъ скорбsще, но не стужaюще си2: нечaеми, но не tчаzвaеми: гони1ми, но не њставлsеми: низлагaеми, но не погибaюще: всегдA мeртвость гDа ї}са въ тёлэ носsще, да и3 жив0тъ ї}совъ въ тёлэ нaшемъ kви1тсz. Пrнw бо мы2 живjи въ смeрть предаeмсz ї}са рaди, да и3 жив0тъ ї}совъ kви1тсz въ мeртвеннэй пл0ти нaшей: тёмже смeрть ќбw въ нaсъ дёйствуетъ, ґ жив0тъ въ вaсъ. И#мyще же т0йже д¦ъ вёры, по пи1санному: вёровахъ, тёмже возглаг0лахъ: и3 мы2 вёруемъ, тёмже и3 глаг0лемъ, вёдzще, ћкw воздви1гій гDа ї}са, и3 нaсъ со ї}сомъ воздви1гнетъ, и3 предпостaвитъ съ вaми. Вс‰ бо вaсъ рaди, да блгdть ўмн0жившаzсz, мн0жайшими благодарє1ніи и3збhточествитъ въ слaву б9ію.

 

 

6 ὅτι ὁ Θεὸς ὁ εἰπὼν ἐκ σκότους φῶς λάμψαι, ὃς ἔλαμψεν ἐν ταῖς καρδίαις ἡμῶν πρὸς φωτισμὸν τῆς γνώσεως τῆς δόξης τοῦ Θεοῦ ἐν προσώπῳ Ἰησοῦ Χριστοῦ. 7 Ἔχομεν δὲ τὸν θησαυρὸν τοῦτον ἐν ὀστρακίνοις σκεύεσιν, ἵνα ἡ ὑπερβολὴ τῆς δυνάμεως ᾖ τοῦ Θεοῦ καὶ μὴ ἐξ ἡμῶν, 8 ἐν παντὶ θλιβόμενοι ἀλλ' οὐ στενοχωρούμενοι, ἀπορούμενοι ἀλλ' οὐκ ἐξαπορούμενοι, 9 διωκόμενοι ἀλλ' οὐκ ἐγκαταλειπόμενοι, καταβαλλόμενοι ἀλλ' οὐκ ἀπολλύμενοι, 10 πάντοτε τὴν νέκρωσιν τοῦ Κυρίου Ἰησοῦ ἐν τῷ σώματι περιφέροντες, ἵνα καὶ ἡ ζωὴ τοῦ Ἰησοῦ ἐν τῷ σώματι ἡμῶν φανερωθῇ. 11 ἀεὶ γὰρ ἡμεῖς οἱ ζῶντες εἰς θάνατον παραδιδόμεθα διὰ Ἰησοῦν, ἵνα καὶ ἡ ζωὴ τοῦ Ἰησοῦ φανερωθῇ ἐν τῇ θνητῇ σαρκὶ ἡμῶν. 12 ὥστε ὁ μὲν θάνατος ἐν ἡμῖν ἐνεργεῖται, ἡ δὲ ζωὴ ἐν ὑμῖν. 13 ἔχοντες δὲ τὸ αὐτὸ πνεῦμα τῆς πίστεως κατὰ τὸ γεγραμμένον, ἐπίστευσα, διὸ ἐλάλησα, καὶ ἡμεῖς πιστεύομεν, διὸ καὶ λαλοῦμεν, 14 εἰδότες ὅτι ὁ ἐγείρας τὸν Κύριον Ἰησοῦν καὶ ἡμᾶς διὰ Ἰησοῦ ἐγερεῖ καὶ παραστήσει σὺν ὑμῖν. 15 τὰ γὰρ πάντα δι' ὑμᾶς, ἵνα ἡ χάρις πλεονάσασα διὰ τῶν πλειόνων τὴν εὐχαριστίαν περισσεύσῃ εἰς τὴν δόξαν τοῦ Θεοῦ.
 

НЕДЕЛЯ 15-я ПО ПЯТИДЕСЯТНИЦЕ (ВОСКРЕСЕНИЕ)

Мф., 92 зач., XXII.35-46

22.35 В то время один из законников приступил к Иисусу, искушая Его, спросил, говоря: 36 Учитель! какая наибольшая заповедь в законе? 37 Иисус сказал ему: «возлюби Господа Бога твоего всем сердцем твоим и всею душею твоею, и всем разумением твоим» (Втор. 6,5), 38 сия есть первая и наибольшая заповедь. 39 Вторая же подобная ей: «Возлюби ближнего твоего, как самого себя» (Лев. 19,18). 40 На сих двух заповедях утверждается весь закон и пророки. 41 Когда же собрались фарисеи, Иисус спросил их: 42 что вы думаете о Христе? чей Он сын? Говорят Ему: Давидов. 43 Говорит им: как же Давид, по вдохновению, называет Его Господом, когда говорит: 44 «Сказал Господь Господу моему: седи одесную Меня, доколе положу врагов Твоих в подножие ног Твоих» (Пс. 109,1)? 45 Итак, если Давид называет Его Господом, как же Он сын ему? 46 И никто не мог отвечать Ему ни слова; и с того дня никто уже не смел спрашивать Его.

 

 

(За? §в.) Во врeмz џно, зак0нникъ нёкій приступи2 ко ї}су, и3скушaz є3го2 и3 глаг0лz: ўч™лю, кaz зaповэдь б0лши (є4сть) въ зак0нэ; Ї}съ же речE є3мY: возлю1биши гDа бGа твоего2 всёмъ сeрдцемъ твои1мъ, и3 всeю душeю твоeю, и3 всeю мhслію твоeю: сіS є4сть пeрваz и3 б0лшаz зaповэдь: вторaz же под0бна є4й: возлю1биши и4скреннzго твоего2 ћкw сaмъ себE: въ сію6 nбою2 зaпwвэдію вeсь зак0нъ и3 прbр0цы ви1сzтъ. Собрaвшымсz же фарісewмъ, вопроси2 и5хъ ї}съ, гlz: что2 вaмъ мни1тсz њ хrтЁ; чjй є4сть сн7ъ; Глаг0лаша є3мY: дв7довъ. Гlа и5мъ: кaкw u5бо дв7дъ д¦омъ гDа є3го2 нарицaетъ, глаг0лz: речE гDь гDеви моемY: сэди2 њдеснyю менє2, д0ндеже положY враги2 тво‰ подн0жіе ногaма твои1ма; ѓще u5бо дв7дъ нарицaетъ є3го2 гDа, кaкw сн7ъ є3мY є4сть; И# никт0же можaше tвэщaти є3мY словесE: нижE смёzше кто2 t тогw2 днE вопроси1ти є3го2 ктомY.

 

 

 

35 καὶ ἐπηρώτησεν εἷς ἐξ αὐτῶν, νομικὸς, πειράζων αὐτόν καὶ λέγων· 36 Διδάσκαλε, ποία ἐντολὴ μεγάλη ἐν τῷ νόμῳ; 37 ὁ δὲ Ἰησοῦς ἔφη αὐτῷ· Ἀγαπήσεις Κύριον τὸν Θεόν σου ἐν ὅλῃ τῇ καρδίᾳ σου καὶ ἐν ὅλῃ τῇ ψυχῇ σου καὶ ἐν ὅλῃ τῇ διανοίᾳ σου· 38 αὕτη ἐστὶ πρώτη καὶ μεγάλη ἐντολή. 39 δευτέρα δὲ ὁμοία αὐτῇ· ἀγαπήσεις τὸν πλησίον σου ὡς σεαυτόν. 40 ἐν ταύταις ταῖς δυσὶν ἐντολαῖς ὅλος ὁ νόμος καὶ οἱ προφῆται κρέμανται. 41 Συνηγμένων δὲ τῶν Φαρισαίων ἐπηρώτησεν αὐτοὺς ὁ Ἰησοῦς 42 λέγων· Τί ὑμῖν δοκεῖ περὶ τοῦ Χριστοῦ; τίνος υἱός ἐστι; λέγουσιν αὐτῷ· Τοῦ Δαυῒδ. 43 λέγει αὐτοῖς· Πῶς οὖν Δαυῒδ ἐν Πνεύματι Κύριον καλεῖ αὐτὸν λέγων, 44 εἶπεν ὁ Κύριος τῷ Κυρίῳ μου, κάθου ἐκ δεξιῶν μου ἕως ἂν θῶ τοὺς ἐχθρούς σου ὑποπόδιον τῶν ποδῶν σου; 45 εἰ οὖν Δαυῒδ καλεῖ αὐτὸν Κύριον, πῶς υἱὸς αὐτοῦ ἐστι; 46 καὶ οὐδεὶς ἐδύνατο αὐτῷ ἀποκριθῆναι λόγον, οὐδὲ ἐτόλμησέ τις ἀπ' ἐκείνης τῆς ἡμέρας ἐπερωτῆσαι αὐτὸν οὐκέτι.

 



На главную